TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

"Bez kralja ne valja", zableja ovan i nastavi da pase.

Oduvek smo imali dobre ribe:

Menratova palata odolela svim planovima da bude srušena


Velelepno secesijansko zdanje Menratova palata na kraju Ulice kralja Aleksandra uspelo je da preživi i pored svih urbanističkih planova koji su menjali sliku tog dela grada. Kada je sagrađena pre više od jednog veka bila je deo Glavne ulice okružena starom poštom, Jermenskom crkvom, Katoličkom gimnazijom...



Palata je dobila ime po Jožefu Menratu čija je porodica na tom mestu decenijama imala prodavnicu nameštaja, a projektovao ju je poznati arhitekta Lipot Baumhorn u duhu mađarske secesije. Ovaj objekat je i danas jedna od najreprezentativnijih zgrada sagrađenih u tom stilu. U proteklih stotinak godina u prizemlju su se uvek nalazile prodavnice, a na spratovima se živelo. Zgrada je samo u dvorištu i prizemlju pretrpela značajne izmene zbog radova koje su izvodili njeni korisnici.

Međutim, ti radovi nikada nisu mogli toliko da ugroze ovo zdanje, koliko gradski urbanisti koji su više puta razmatrali ideju da sruše objekat, prvenstveno zbog gradnje Bulevara Mihajla Pupina, u to vreme Bulevara Maršala Tita. Sve se to dešavalo polovinom šezdesetih godina kada su za samo nekoliko godina srušene skoro sve zgrade u njenoj okolini.

Preko puta Menratove palate srušena je Katolička gimnazija, kako bi na tom mestu bila sagrađena Robna kuća „Bazar”. Dijagonalno od ove palate bilo je nekoliko kuća, kao i Jermenska crkva, koje je tadašnja vlast srušila kako bi bulevar bio proširen, ali i sagrađena velelepna Glavna pošta po projektu arhitekte Dragiše Brašovana. Poslednji koji je nestao bio je „đački korzo” koji je godinama prolazio tim delom ulice. Mnogi Novosađani su tada mislili da će i Menratova palata biti srušena, ali urbanisti su odustali od te ideje i napravili malo zakrivljenje na Bulevaru.

Ulica Modene ni posle 100 godina nije do kraja uređena


Ulica Modene ni posle skoro 100 godina, kada je počela njena gradnja, nije do kraja uređena. Na prostoru ove male ulice, koja nosi ime novosadskog grada pobratima iz Italije, dugo je bilo močvarno zemljište, a tek u dvadesetim godinama 19. veka, počela je gradnja niza velelepnih zdanja.



U to vreme, kada je grad počeo da se širi iz centra ka mostobranu, Ulica Modene je bila deo novog Bulevara kraljice Marije i omogućavala je vezu Trga slobode sa budućim mostom preko Dunava. Uz samu ulicu je tada podignut niz značajnih objekata, zgrada Hipotekarne banke po projektu Bogdana Ignjatovića, zgrada Trgovinsko-industrijske komore, ali ipak najreprezentativniji objekat je Tanurdžićeva palata, urađena po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića.

Ta petospratnica je u to vreme bila moderna građevina koja je imala prodavnice, bioskop, restoran, a na samom uglu sa Ulicom Ilije Ognjanovića bio je smešten hotel „Putnik”. Zgradu je sagradio trgovac Nikola Tanurdžić, a zanimljivo je da je postojala ideja da se s druge strane ulice sagradi istovetna palata kao u ogledalu, ali ekonomska kriza tridesetih godina i potom Drugi svetski rat, sprečili su realizaciju ovog plana. S gradnjom ovih objekata završena je izgradnja u Ulici Modene, a druga strana te ulice nikada nije uređena, izuzev što je nakon rata sagrađen privremeni prizemni objekat kao tržni centar „Uzor”.

Pošto je probijen Bulevar maršala Tita (sada Bulevar Mihajla Pupina), ulica je ušla u sastav pešačke zone centra. U proteklih 50 godina, gradske vlasti i urbanisti su više puta razmatrali kako urediti ulicu, ali ništa nije urađeno. Većina ideja je predviđala da postojeći privremeni tržni objekat bude srušen, i sagrađen četvorospratni poslovni objekat.

U ulici se nalazi jedno drvo, zakonom zaštićen koprivić, star preko 110 godina. Visoko je 15 metara i jedino u gradu spada u prvu kategoriju zaštite.