TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

limanac napisao/la: Grehota. A da vlast ima imalo pameti, obnovili bi neke porusene objekte danas, ako ne zarad grada, onda zarad turizma.

Obnavljanje ovako nečega, čak i na nekom drugom mestu u centru bi bilo legitimno.
Samo, ni ova pozorišta što imamo ne šljakaju nikako, ne znam šta će nam još jedno da propada.

Ne mora biti pozorište. Kada bi se ta zgrada obnovila mogla bi da ima neku drugu namenu, recimo koncetna dvorana koju grad ne poseduje.

oduvek je bila prica da je u tom pozoristu uvek bilo hladno i leti i zimi. prica kaze da je jedan od novosadjana dok je pozoriste gorelo rekao Sad bar nije unutra hladno. father of trolling

bilo bi lepo kad bi obnovili neke porusene objekte zarad turizma, ja bi licno jako voleo i ono sveto trojstvo sto je stojalo na trgu da se obnovi jako mi je mocno delovalo

Ne možeš obnoviti nešto čega nema. A i niko neće hteti da gradi tako nešto jer će puno koštati što zbog materijala što zbor šablova, gipsanih elemenata itd ...

Otis Driftwood napisao/la: Veruj mi, da hoce grad da to odradi, isplatilo bi se definitivno za nekoliko godina. A izgradjene/obnovljene zgrade mogu imati razne namene, kao sto je neko vec napomenuo, tako da nije samo prihod od turizma, nego i eventualnog izdavanja ili javnog prostora.

Ako u BG mogu da grade kopiju starih Terazija, ne vidim što ovde ne bi mogla jedna zgrada ponovo da se uzdigne.

šablona*

Inače ta kopija Terazija nije od zidanog materijala

i44.tinypic.com/14sfknd.jpg

Reč kopija mi zvuči jadno i zato, što je srušeno, srušeno je, što je izgorelo, izgorelo je. Neka imena bih podvukao crnim, a neke nakaze neće biti srušene, zasad. Budućnost stiže brže nego ikad i ubrzaće. Rešenja su ispred, a ne iza nas.

Evo jedne fotke pozorišta.

Wow, ovo je raritet. Hvala

SZPDNEVEN napisao/la:
Jel to dobro vidim Bond 007 je bio na repertoaru ?

Bice da jeste

Mali off, ali moram podsetilo me

Ovo je već kreativno...

Haha, debil

Ajd' da se vratimo na stari put, par snimaka iz aviona, slučajno naleteo...

Bas su dobre!

Beogradski kej je svoje prve granice dobio već u 18. veku tekst u 24sata
Sa više od pet kilometara dugim kejom pored Dunava, Novi Sad danas ima jedno od najuređenijih šetališta na ovoj velikoj evropskoj reci. Pre smo nekoliko decenija obala je bila neuređena i zbog nepostojanja bedema, Dunav je prestavljao konstantu opasnost za grad i njegove stanovnike.

Fotomontaža keja koji je dugačak pet kilometara i koji je jedno od najomiljenih šetališta Novosađana
BEDEM - Na najstarijim mapama, a kasnije i prvim fotografijama nastalim polovinom 19. veka jasno se vidi da je Novi Sad bio dosta udaljen od obale Dunava. Osnovni razlog je bio taj što je austrougarska vojska tražila da prve kuće budu bar 500 metara daleko od mostobrana, odnosno utvrđenja Brukšanac, koji je štitio pontonski most. Drugi, možda i važniji razlog jeste taj što je Dunav imao više rukavaca koji su dosezali duboko u Podbaru i sadašnji centar, pa čak i do sadašnjeg Zmaj Jovinog spomenika.

Novosađani su dugo bili daleko od obale, ali se već u 18. veku čine prvi koraci da se utvrde bedemi i reka stavi u svoje korito. Tada se postaljaju i prve granice današnjeg keja, a stariji Novosađani su sa obale gledali brodove kako prolaze i posebno pozdravljali one sa zastavom tada mlade Kneževine, a potom i Kraljevine Srbije. Bilo je i kupanja u reci, a nasipanjem terena i zatvaranjem rukavaca stvoreni su današnji Kej žrtava racije i Beogradski kej.Ipak, tek nakon Prvog svetskog rata i nestankom mostobrana, Novi Sad konačno stiže do reke. Tada će uslediti izgradnja prvih stalnih bedema i nasipa oko mostova, pristaništa i drugih objekata. Ovo, međutim, još nije bilo pravo šetalište, a Dunav ga je uglavnom plavio, mada su nasipi bili već dovoljno visoki da izdrže veći vodostaj.
Pravo šetalište i ono što Novosađani danas zovu kejom nastaće posle poplava 1965. kada je Dunav plavio svuda i bio na dosad najvišem zabaleženom vodostaju od plus 778 cm. Tada će početi obimni višegodišnji radovi i biće sagrađeni pravi veliki nasipi, a kej će biti obložen betonskim kockama i uređen kao šetalište. Sagrađen je i niz stambenih zgrada i drugih objekata, a 1971. postavljen i Spomenik žrtvama racija 1942. „Porodica”.

Kej od tada postaje jedno od najomiljenijih šetališta Novosađana, pored naknadno napravljenje pešačke zone u centru i Petrovaradinske tvrđave.



Šaljite nam stare fotografije
ARHIVA - U seriji tekstova o Novom Sadu nekad i sad dragocene su nam arhivske fotografije. Pozivamo vas da se uključite u seriju i pošaljete nam fotografije na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.



Biciklističke i pešačke staze
ŠETALIŠTE - Poplave 2006. godine pokazaće da je kej ipak i dalje nizak za Dunav, što će naknadno 2010. dovesti od obimnih radova na nadziđivanju nasipa za ceo metar. Radove je pratilo i parterno uređenje, čime je kej dobio nove pešačke, trkačke i biciklističke staze i druge sadržaje.