TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Mesta koja više ne postoje i dalje su gradski orijentiri

„Lutrija“, Muzej revolucije, diskoteka „Točak“, kafići „Atrijum“ i „Piping“, prodavnica „Kokra“, odavno ne postoje, ali se ipak mnogi Novosađani sastaju ispred njih. Imena koje su zgrade nekada imale, većina i dalje koristi za orijentaciju.


Poslastičarnica „Atina" je za građane „Zagreb"

SUSRET - Prema rečima arhitekte Miljana Jovovića, pojedini objekti su i danas reperi jer su svojevremeno doneli mnogo noviteta.

- Robne kuće koje su tada građene, kao što je „Stoteks“ koji se sada zove „Bazar“, donele su mnoga toga novog. To je bio novi način trošenja para, postojao je i kutak za decu jer su u njima bili konjići na ljuljanje. Sedamdesetih godina nije bilo robnih kuća i prodavnica u svakom delu grada i kada se nešto otvorilo, to je trajalo. Naravno da su tada takvi objekti postajali orijentir - kaže Jovović.

Sadašnji kafić „Gondola“ za mnoge je još uvek „Bulevar“ jer je to bio naziv prve gradske picerije. Iako je prošlo više od dve decenije otkako se poslastičarnica u centru zove „Atina“, Novosađani će se i dalje dogovarati da se nađu kod „Zagreba“. Nekadašnji kafić „Piping“ i dalje je glavno sastajalište studenata pred izlazak u grad, iako ovaj lokal ne postoji godinama.

- Ako s nekim treba da se nađem na Trifkovićevom trgu, uvek kažem da se vidimo kod „Rupe“ ili kod „Atrijuma“ ako je sastanak na početku Pašićeve ulice - kaže Milica Žarković.


Kulturni centar je bio „Piping“ | Foto: N. Karlić

Postoje i zgrade čija oficijalna imena nikada nisu zaživela. SPC "Vojvodina" tako je oduvek bio Spens, u spomen na Svetsko prvenstvo u stonom tenisu zbog kojeg je zgrada i napravljena. Nova zgrada „Naftagasa” na Limanu „od rođenja“ je prekrštena u „Karingtonku“.

Zbog nostalgije ne menjaju nazive objekata

VREME - Sociolozi smatraju da „sastanci kod nepostojećih mesta“ predstavljaju nostalgiju Novosađana. „U podsvesti ljudi je žal za starim dobrim vremenima i smatraju da je tada grad, u kojem žive, bio daleko više po meri čoveka. Međutim, razlog je i inercija, jer ako je nešto nosilo jedno ime 40 godina, ljudi ga i dalje nazivaju istim imenom”, smatra sociolog Bojan Panaotović.

ja nikad nisam nikog cuo da nis zgradu nazove karingtonka, oduvek su je svi zvali nis zgrada

ja nikad nisam nikog cuo da nis zgradu nazove karingtonka, oduvek su je svi zvali nis zgrada

Jevrejska - ulica koja nestaje

Jevrejska ulica polako nestaje i kroz nekoliko godina ostaće tek nekoliko zdanja koja će podsećati na to šta je ona nekada bila. Zgrade i drugi objekti u Jevrejskoj neće još dugo biti tu, jer su gradski urbanisti predvideli rušenje skoro cele ove ulice.



Pored kompleksa Sinagoge, trebalo bi da bude sačuvana još i zgrada katastra, a veliko je pitanje da li će kojim čudom opstati nekadašnji hotel „Kod Sunca” i stambeno-poslovna zgrada Sime Ekštajna na samom početku ulice. Sadašnja Jevrejska ulica je samo ostatak nekadašnjeg Čivutskog sokaka, nastalog 1748. kada je Novi Sad dobijanjem statusa slobodnog kraljevskog grada ovaj prostor odredio za „jevrejski geto”. Geto je počinjao otprilike od sadašnje Gradske kuće do Uspenske ulice, a kasnije se ulica prostirala sve do kasarne u Futoškoj. Dugo je nosila ime Futoška, odnosno Ulica JNA.


Jedini preostali deo ulice, koji i sada nosi ime Jevrejska, sadašnji izgled je dobio posle bombardovanja 12. juna 1849. godine.

Na adresi Jevrejska 1, 1852. godine sagrađen je hotel „Kod Sunca” u vlasništvu Vase Vasiljevića. U prvim godinama nakon gradnje tu su se održavale pozorišne predstave, ali ubrzo je hotel preuzela država i u nju smestila upravu sreza i upravu okruga, a potom se u nju uselila i vojska.

Zgrada je i danas u državnom vlasništvu, samo što njom sada upravlja grad, a u toku je i rekonstrukcija. S druge strane ulice, na broju 2 je stambeno-poslovna zgrada Sime Ekštajna, koja je Novosađanima poznatija kao „Tehnometal”, zbog reklame te firme koja decenijama stoji na fasadi. Čak i zvučni semafor na raskrsnici obaveštava da se prelazi ulica kod „Tehnometala”.

Gradski urbanisti su predvideli rušenje skoro cele Jevrejske ulice. Ovo rušenje je zapravo počelo pre nekoliko decenija, probijanjem Bulevara Mihajla Pupina, gradnjom Norka i potom SNP-a i nedavno hotelom „Centar”.

a Novo Naselje u njivi, ko Indjijski outlet

Zna li neko gde se nalaze i da li uopšte još ima ostataka starog naselja Bistrica?
Mislim na onaj Bistritz što je stariji od Novog Sada, a vidi se na starim austrijskim kartama.