TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Izložba razglednica srušenih novosadskih mostova

Izložba razglednica "Pozdrav iz Novog Sada gde Dunav teče iznad mostova" biće otvorena sutra uveče u Muzeju grada Novog Sada. Ta izložba razglednica srušenih novosadskih mostova postaće stalna postavka u ovom muzeju na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Reč je o poklonu udruženja građana "Vojvođanka - Regionalna inicijativa", a izložbom se obeležava 13 godina od NATO bombardovanja i rušenja sva tri novosadska mosta preko Dunava.


Na izložbi su predstavljene razglednice tri novosadska mosta: Varadinskog, Žeželjevog i Mosta slobode, kako su izgledali pre i posle rušenja. Pored fotografija mostova i razglednica, nalazi se i hronologija u kojoj je dat pregled NATO bombradovanja Novog Sada.

- Slike rušenja novosadskih mostova ne mogu se zaboraviti. Izložba je posvećena građanima Novog Sada koji su sve ovo preživeli, ali i onima koji nisu bili sa nama - navodi se u pratećem materijalu.


Tokom 78 dana koliko je trajalo NATO bombardovanje Srbije u proleće 1999. godine, pored tri mosta, do temelja je srušena zgrada Televizije Novi Sad, deo Rafinerije nafte, oštećena je Banovina, odnosno zgrada Vlade Vojvodine, jedna stambena zgrada je teško oštećena, kao i više vojnih i policijskih objekata. U bombardovanju su stradala i dvojica Novosađana: na Varadinskom mostu, u trenutku rušenja, poginuo je Oleg Nasov iz Petrovaradina, a Milan Bajić iz naselja Šangaj poginuo je tokom poslednjeg dana bombardovanja Rafinerije. Novi Sad je u bombardovanju 1999. pretrpeo najveću materijalnu štetu na prostoru tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Nakon rušenja Varadinskog mosta, 1. aprila 1999. godine, vojvođanski građanski list "Nezavisni" i Ekumenska humanitarna organizacija pokrenuli su akciju kojom su hteli u trenutku velike medijske blokade da informišu javnost o posledicama bombardovanja na način koji je bio potpuno drugačiji od tada dominatnog izveštavanja u medijima.

Štampane su razglednice sa fotografijama novosadskih mostova porušenih tokom NATO bombradovanja, koje je snimio fotograf Martin Candir. U periodu od 12. aprila do 27. juna 1999. godine štampano je pet serija razglednica, koje su poslate na više od 80.000 adresa u zemlji i inostranstvu.

Autori projekta "Pozdrav iz Novog Sada gde Dunav teče iznad mostova" su Marija Gajicki i Karolj Bereš. Realizaciju izložbe omogućila je Gradska uprava za kulturu.

to što su komunjare napravili ovi danas u 21. veku ne mogu ni da okreče

Da li neko zna arhitektu ovih kula na kraju Kraljevica Marka i Kisacke? Postoje jos tri takve u Pariske Komune.

Ima i na Bulevaru jedna, odnsono tri ih ima, ali je samo jedna potpuno ista

Ulica po kojoj je grad nazvan Srpska Atina

Oronule fasade sa kojih otpada malter, velika buka zbog saobraćaja i građevinskih radova zbog rušenja jednog po jednog starog zdanja - to je danas Njegoševa ulica, mnogo poznatija kao Ulica Bele lađe. Ovo ime dobila je po nadaleko čuvenoj kafani koja je bila na broju 5, gde se i danas nalazi ono što je ostalo od prizemnog objekta.



Njegoševa ulica je prema istorijskim izvorima formirana oko 1793. godine, a već 1822. spominje se gostionica „Alba navis” (Bela lađa) koja je jedina ostala čitava u ulici u bombardovanju 12. juna 1849. U drugoj polovini 19. veka bila je posebno popularna i u njoj se okupljao vrh srpske kulturne i političke inteligencije.

Tu je redovno dolazio tadašnji gradonačelnik Svetozar Miletić i tokom jedne sedeljke, Novi Sad je dobio svoje drugo ime. Istoričari navode da je nazivu „Srpska Atina” kumovao Novosađanin Stevan Jelinić Ćebenda (zanatlija), koji je sedeo sa Miletićem i u razgovoru Novi Sad uporedio sa Atinom. Kafana će u 20. veku izgubiti svoj značaj, pa će u njoj biti smešteno javno (tursko) kupatilo, kupleraj, niz preduzeća i do pre nekoliko godina gradska inspekcija, a sada pojedine strukture pokušavaju da je sruše i sagrade višespratni tržni centar.

Njegoševa je važna i po tome što se u njoj nalazilo prvo srpsko vatrogasno društvo u gradu, a na uglu sa Trifkovićevim trgom 1872. podignuta je prva pozorišna zgrada. Odmah pored je i sedište Muzičke škole „Isidor Bajić”, gde je pre bila gostionica „Kod fazana“. Odmah prekoputa je zgrada apoteke, koju je 1922/23. podigao Kosta Jovanović. Niže niz ulicu je i velelepno zdanje sadašnje Gimnazije „Svetozar Marković”. Ova zgrada podignuta je 1895. godine za potrebe Ženske građanske škole, a već 1905. je dozidan ceo sprat. Svi pomenuti objekti još su u Njegoševoj, ali je pitanje koliko će još biti, jer je pre samo nekoliko dana zauvek srušena stara kuća u Njegoševoj 12 i sada se zida moderna četvorospratnica.