TEMA: Tramvaj ili nesto slicno...

a zar nije lakse uvodjenje trola od travvaja ???
jefrtinije je a nema promene struture saobracaja a isto ne zagadjuju

I dalje mi nije jasno zašto ulaziti u tako veliku i dugoročnu investiciju kada je očigledno da će bus na struju u dogledno vreme biti realna stvar.

Tih brojki sam svestan. Mislim da u Novom Sadu nije toliko problem kapacitet, već zagađenje. Prelazak na struju će se desiti spontano i pretpostavljam da ima prostora za povećanje frekvencije polazaka. Poenta je u tome da mi deluje racionalnije etapno ulaganje u periferiju, odnosno nadzemne prigradske krake budućeg gradskog podzemnog sistema transporta.

Za prvu fazu vraćanja tramvaja potrebno oko 80 miliona evra
Autor: Ž. Bogosavljević12.08.2011. - 00:02Komentara (0)
JP „Urbanizam” završilo je studiju o šinskom prevozu u Novom Sadu kojom se u prvoj fazi vraćanja tramvaja predviđa uvođenje dve linije. Prva trasa bi pokrivala pravac Novo Naselje - centar - Liman IV, a druga pravac Železnička stanica - Univerzitet, odnosno tramvaj bi se u najvećoj meri poklopio sa sadašnjim trasama linija 8 i 4 gradskog prevoza.

Završena studija o šinskom prevozu, početak gradnje zavisi od novca
ŠINE - Rukovodilac službe za saobraćaj JP „Urbanizam” Aleksandar Jevđenić kaže da su delimično promenili raniju studiju iz devedesetih godina i predvideli četiri faze razvoja tramvajske mreže.

- U prvoj fazi bi se sagradilo 19,5 kilometara šina u dva koloseka i tri tramvajska terminala i njima bi išle dve linije, sa ukupno 25 tramvaja - objašnjava Jevđenić.

U drugoj fazi koja bi usledila tek kroz nekoliko godina, bila bi uvedena linija Železnička stanica - Mišeluk. Treća faza razvoja tramvajske mreže se predviđa tek posle izgradnje novog mosta na stubovima nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa, a četvrta faza za period posle 2020. godine.

Kada će početi gradnja mreže, za sada nije sigurno, jer će morati da se obezbedi novac, koji prema prvim proračunima samo za I fazu iznosi 80 miliona evra, bez ulaganja u sređivanje saobraćajne i komunalne infrastrukture usled gradnje tramvajske mreže. Podsetimo da je gradonačelnik Igor Pavličić početkom godine najavio početak vraćanja tramvaja na novosadske ulice posle 50 godina.

Iz Gradske kuće za sada nisu davali zvanične procene koliko bi koštalo ponovno uvođenje tramvaja, kao i kako bi se ta sredstva, koja iznose više destina miliona evra obezbedila. Ono što je izvesno je da su iz vrha gradske vlasti najavili da će uskoro biti organizovana javna prezentacija projekta uvođenja tramvaja, sa detaljnijim informacijama o realizaciji ovog projekata.

Tramvaji vozili od 1911. do 1958.
ISTORIJA - Novi Sad je prve tramvaje dobio pred Prvi svetski rat kada je tadašnji magistrat privatnoj firmi iz Budimpešte dodelio posao uvođenja tramvaja, kao i gradnje električne mreže. Prvi tramvaji su krenuli 30. septembra 1911. Međutim, tokom perioda između dva svetska rata gradske vlasti i građani su često dolazili u sukob sa koncesionarom koji je zanemarivao razvoj mreže. Zbog raubovanih tramvaja i stare mreže, Novi Sad 1958. ukida tramvaje i prelazi na autobuse.

TurboMaximus napisao/la:
Pa napisao sam već da mislim da nisu samo brojke u pitanju, već niz kvalitativnih razlika
Što se drugog dela posta tiče, o nadzemnim prilaznim kracima budućeg podzemnog gradskog sistema transporta, od toga nema ništa lepšte zamisliti. I ja se vodim istom mišlju.

Inače, nešto vrlo iskoristivo, što već postoji, je pruga Petrovaradin-Beočin.
Ukoliko bi se na toj strani Dunava malo obiljnije poradilo na proširenju komunalne infrastrukture, pa time dao neki podsticaj za izgradnju novih naselja, iskorištavanje ove trase za gradsko-prigradski železnički saobraćaj bi bilo više nego poželjno. Na toj širini pruge funkcionišu i tramvaji i vozovi, sa razlikom u naponu na mreži. A onda, ako se već gradi tramvajska mreža, i ako se već pruža krak preko mosta Slobode, ne bi bilo smisleno ne iskoristiti ovu prugu za proširenje mreže.

To bi direktno povezalo Petrovaradin, Trandžament, Mišeluk, Kamenicu, Bocke, Nove Ledince, Rakovac i Beočin, i uz vezu preko mosta Slobode i Novi Sad.

moram da ponovim moj post br 78

evo koliko košta maštarija

Pa, jedno od rešenja u postojećoj studiji razmatra upravo ulazak tramvaja u pešačku zonu i prolazak pored Miletića. Stići ćemo i do toga.
Kako tramvaj izgleda u pešačkoj zoni može se videti na raznim primerima:


Da su ta rešenja visokorizična, ne bi bila tako široko implementirana. Što se problema dece koja trčkaraju tiče, mislim da u jače ubranizovanim sredinama, gde se u centrima skuplja sve i svja, nije mesto za puštanje dece bez nadzora. Za decu bi morale da postoje sigurne zone (ograđena igrališta, parkići, tereni) gde bi roditelji mogli bezbrižnije da ih puštaju da se igraju. To je naravno još jedan iskorak ka civilizovanijem, sigurnijem i humanijem društvu, i na tome tek treba da radimo.

Mislim da su ovo upravo primeri onoga šta sam rekao, tramvaj je zatečen u zoni iz koje su proterani automobili. To jeste korak napred, ali uvođenje tramavaja u ekskluzivno pešačku zonu je korak nazad.

Turbo, skroz si protiv tramvaja ili protiv ovih rešenja?
Pazi, i ja sam za to da se radi nešto za nivo ozbiljnije od tramvaja (znaju ljudi ovde ) ali pošto ni za ovo što je razrađivano u studiji neće biti novaca u dogledno vreme, sumnjam da bi bilo za sistem koji bi doneo suštinsku promenu u stilu života u gradu.

Nego, pominjao sam tramvaj "na baterije".
U Saragosi je ranije ove godine reintegrisan tramvaj, i vozilo koje su uzeli je CAF Urbos 3, mlađi brat beogradskog tramvaja. Razlikuje se u tome što se kreće po koloseku od 1435mm i automatski ima veći kapacitet po vozilu.
Na sledećoj slici je na delu trase na kom nema kontaktne mreže, dakle tamo gde ide na baterije.
Trenutna dužina tog dela trase je 800m a kad se završi sve sistem će imati malo više od 2km trase bez stubova i kablova, što će biti najduži takav potez na svetu.

Evo ga i tramvaj, sa sve spuštenim pantografima na mestu bez kontaktne mreže:


Trasa prve linije je duga 12,8km, a komercijalna brzina 19km/h.
Čisto poređenja radi, Saragosa je duplo veća od Novog Sada.