evo nasao sam neki zanimljiv tekst o buducnosti javnog prevoza u ns
Osim Beograda, uvođenje lakog metroa planira se i u Novom Sadu, gde je to, međutim, i dalje na
nivou dugoročnog plana. Tako, u Projektu odvijanja javnog gradskog i prigradskog prevoza
putnika iz 2004, procenjuje se da će nakon 2010. godine u Novom Sadu, sa stanovišta prevoznih
zahteva, početi da se ispoljava potreba za postepenim uvođenjem kombinovanog autobuskotramvajskog
vida prevoza. Uvođenje tramvaja (koji se u ovom dokumentu označava skraćenicom
LRT) predviđa se na trasama gde su prognozirani prevozni zahtevi veći od 1.500 putnika u
jednom smeru po satu, što se smatra donjom granicom ekonomične eksploatacije tramvaja, kao i
njegovo uvođenje u pešačku zonu.
U prigradskom saobraćaju, s druge strane, predviđa se da će autobuski vid ostati, barem do 2021.
najprihvatljiviji. Veća eksploatacija železnice za prigradski prevoz putnika, iako na izgled zbog
izgrađene mreže pruga ona ima potencijal, trenutno nema perspektivu pre svega zbog položaja
železničkih stanica u prigradskim naseljima, tehnološke zastarelosti i tehničkog stanja pruga. Ipak,
ostavlja se mogućnost da, imajući u vidu koncepciju LRT i mogućnost korišćenja istih koloseka i
napojnih vodova kao i na železnici, taj vid javnog transporta bude upotrebljen i u prigradskom
prevozu.
Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. godine predviđa da će se sistem javnog prevoza
putnika razvijati u dva vida: kao autobuski i tramvajski. Prvi, koji je dostigao izuzetno visok nivo
usluga (pokrivenost grada linijama, kvalitet usluga prevoza, intervali putovanja u uslovima
normalnog snabdevanja gorivom, cene prevoza...), funkcionisaće, pretpostavlja se, do 2015.
godine, kada se očekuje uvođenje šinskog prevoza na značajnim koridorima.
Ti koridori su: Liman - centar, Liman - Železnička stanica, Novo naselje - centar - Petrovaradin,
odnosno Bulevarom cara Lazara, Stražilovskom ulicom, Bulevarom oslobođenja, Bulevarom
kneza Miloša, Futoškim putem, Futoškom ulicom, Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina,
preko Varadinskog mosta, Beogradskom ulicom, Preradovićevom ulicom, preko Mosta slobode i
dr.
Pored toga, GUP-om je predviđeno izmeštanje terminala na Ribljoj pijaci na lokaciju kod
Železničke stanice ili na ranžimu stanicu (na trasi Subotičke pruge) koja se može planirati i za
izgradnju tramvajskog depoa. Planirana lokacija tramvajskog depoa, inače, je u blizini postojećeg
autobuskog depoa na Futoškom putu. Napominje seda je u međuvremenu neophodno da se
izrade Studija opravdanosti i idejni projekti za uvođenje tramvaja u Novi Sad.
LRT je tek jedan šraf u sistemu ali najvažniji i, po meni, najurgentniji za rešenje problema
saobraćaja u Novom Sadu, ističe Aleksandar Vicko. Međutim, samo uvođenje lakog metroa neće
biti od velike koristi za grad ako njega ne prati izgradnja obilaznice oko grada, "park and ride"
garaže, gde bi bilo moguće ostaviti automobil u velikoj garaži pored LRT trase, i to van zone
centra grada. Uz to je naravno potrebna i striktna politika i strategija oko ograničavanja parkiranja
u samom centru.
Sagovornik našeg magazina zagovara, inače, da se prevoz putnika u budućnosti obavlja u dva
tipa lakog metroa: sa tri, odnosno četiri kupea. Kada je reč o trasama, njegov je predlog da ih
bude ukupno šest. Prva bi išla od Begeča, preko centra grada, do Kaća; druga, od autoputa kroz
Temerinsku ulicu, preko Petrovaradina, do Sremskih Karlovaca; treća, od Rumenke do Limana 4;
četvrta od Železničke stanice, preko Mosta slobode, do Sremske Kamenice; peta, od kasarne na
Futoškom putu, preko Bulevara Mihajla Pupuna do Štranda. Šesta linija bi se takođe kretala od
kasarne na Futoškom putu, ali bi njena trasa išla preko pešačke zone u centru grada, u pravcu
Varadinskog mosta i završavala bi se na sredini Preradovićeve ulice u Petrovaradinu.