Hvala na ohrabrenju i dosadašnjim zahvalnicama (prešao 1000)!
Prethodna dva dana sam bio zauzet fakultetom i ličnim obavezama, pa nisam stigao ni da vidim vašu reakciju. U svakom slučaju izvinjavam se na čekanju i ispunjavam obećanje.
Dakle, prošli put sam pomenuo veliku nabavku polovnih vozila kao rešenje problema sa tekućim voznim parkom. Prvo da identifikujemo problem.
Ovako izgleda situacija na tržištu autobusa:
- Fabrika Ikarbus se zatvara i Srbija gubi proizvođača autobusa nakon 64 godine rada. Time se ujedno prekida i niz aktivne proizvodnje autobusa u našoj državi.
- Mercedes, Volvo, MAN i Scania autobusi su nama misaona imenica, najpre po ceni. Cena zglobnog Mercedesa je reda veličine 400.000 evra, dok su poslednji zglobni Ikarbusi koštali 185.000 evra.
- Čak ni IVECO (ex. Irisbus) i Solarisovi autobusi nisu u našem cenovnom rangu. U Rijeci su oba dala ponudu sa cenom od 390.000 evra po zglobnom autobusu. Primera radi, beogradski Solarisi su zglobni stajali oko 300 hiljada.
- Nama najbliža, iole ozbiljna, fabrika autobusa je SOR u Češkoj. Međutim, ne verujem da su oni zainteresovani da prodaju autobuse Novom Sadu u malim količinama. Njihove serije u Lasti broje najmanje po 50 vozila, i mislim da ih ukupno ima oko 200.
- Turski i beloruski proizvođači, sveprisutni u Beogradu, prave nekvalitetne autobuse. Osim što je njihov rok trajanja izuzetno mali, turska Temsa ima žestok problem sa autobusima - tri nova autobusa su za godinu dana imala slučaj nekontrolisanog rada motora, od kojih je poslednji završio u banderi na Slaviji i ostavio vozača sa šest preloma.
- Ikarbusova zamena je najverovatnije Yinlong. Ovo je jedan no-name brend, koji je po kvalitetu sigurno nekoliko svetlosnih godina i za našim Ikarbusom. Njihove prodaje su slabe čak i u matičnoj Kini, koja nešto i ne mari za kvalitet vozila.
Stanje voznog parka JGSP Novi Sad je sledeće:
- U voznom parku postoji 130 autobusa koji nemaju nikakav vid olakšanog pristupa hendikepiranih osoba, roditeljima sa decom i starijim osobama. Ova vozila čine otprilike polovinu voznog parka.
- Među njima je 110 vozila sa visinom poda od 900 milimetara, dok je preostalih 20 za stepenik niže te je pod na visini od 750 milimetara.
- Od tih 130 autobusa, 20 ispunjava Euro 1 normu, 70 Euro 2 i preostali ispuštaju izduvne gasove po Euro 3 standardu.
- Ukupno 70 od tih 130 autobusa je staro najmanje 20 godina. Sreća u nesreći je što su ti autobusi izuzetno pouzdani čak i po najgorim vremenskim uslovima, zahvaljujući principu štapa i kanapa.
Željeni efekti nabavke polovnih vozila:
- Znatno povećanje prisustva niskopodnih autobusa na svim gradskim i prigradskim linijama
- Povećan komfor putnika zahvaljujući klimatizovanim vozilama sa olakšanim pristupom svim putnicima
- Savremeniji i tehnološki napredniji vozni park
- Smanjena potrošnja goriva i jeftinije održavanje
- Čistiji vazduh i smanjen nivo buke u voznom parku
Neželjeni efekti nabavke polovnih vozila:
- Puštanje vozila u rad bez vizuelne unifikacije sa ostatkom voznog parka
- Kupovina žestoko izrabljenih ali jeftinih vozila koja će napraviti velike troškove održavanja
- Kupovina polovnjaka koji ne potiču od poznatih evropskih brendova (Volvo, MAN, Mercedes...)
- Stvaranje šarenila po pitanju marki i tipova vozila