www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/187271/F...vredi-1000-evra.htmlFOTO: Da li kvadrat novogradnje u Novom Sadu zaista vredi 1.000 evra?
U proteklih godinu dana, u Novom Sadu su se stekli uslovi za gradnju najmanje 3.328 stanova. U februaru ove godine u odnosu na prošlu godinu, u Novom Sadu je izdato duplo više građevinskih dozvola za novogradnju.
Ne čudi što je Južnobački okrug trenutno drugi po novogradnji u celoj Srbiji, odmah posle Beograda. Međutim, to ne znači da se započeta gradnja uvek brzo i završava, na šta ukazuju i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Naime, broj završenih stanova nije značajnije veći s godinama, pa je tako najviše završenih stanova bilo sada već davne 2011. godine - 2.122 stana. Godinama je beležen pad, a od 2016. godine blagi rast broja završenih stanova.
Kad je reč o ceni stanova, prosečna cena kvadrata stana u Novom Sadu u novogradnji je u prvoj polovini 2017. godine bila 1.000 evra, a cena je bila malo niža u drugoj polovini godine.
Međutim, sa svim iznetim podacima, postavljaju se logična pitanja - kakav je kvalitet novogradnje u Novom Sadu i da li kvadrat zaista vredi 1.000 evra? Pitanje je naročito bitno kada se uzme u obzir da je Novi Sad proteklih godina praktično jedno veliko gradilište stambeno-poslovnog prostora, sa posebnom pažnjom na odlazak "u visine" i pojavu solitera i urbanih celina, kakve Galens gradi u vidu Pupinove palate i Kraljevog parka, što nije naišlo na odobrenje javnosti.
Kakvi su novi stanovi?
Urednik portala Gradnja.rs, građevinski inženjer Igor Conić kaže za 021 da stambene zgrade niču na svakom ćošku, a njihov kvalitet zavisi od slučaja do slučaja. Nakon ekonomske krize, smatra on, investitori su se iskristalisali i sada kupci mogu mirnije da spavaju, bez velike brige hoće li svoje plaćene nekretnine uopšte dobiti. Međutim, njihov kvalitet i te kako je upitan.
"'Rupičasta' gradnja, koja podrazumeva da se umesto porodične kuće, gde je nekada živelo četvoro ljudi, sagradi višespratnica, u kojoj sada živi 50 ljudi, postavlja pitanje gde će ti ljudi parkirati svoj auto, gde će se prošetati, gde će izvesti svoju decu kada je procenat izgrađenosti 95 odsto - što ne ostavlja mesta za zelenilo i javne površine. To nije dobro rešenje ni za grad, ni za kupce tih stanova. Svedoci smo da na Novoj Detelinari i Grbavici uslovi života nisu na zavidnom nivou, jer su postale prenaseljene i preopterećene za infrastrukturu koja nije pratila potrebe velikog broja stanovnika: nema parkinga, nema igrališta, nema zelenila... Ni po pitanju estetskih vrednosti, ove zgrade - čast izuzecima - nisu nešto čime ćemo se ponositi, niti nešto vredno što ostavljamo gradu u amanet. Arhitektura je ili prenaglašena ili previše prosta, odnosno takva da je ona u cilju smeštanja što većeg broja kvadrata u okviru zadate parcele. To je investitorska arhitektura u kojoj struka malo toga odlučuje", smatra Conić.
Kako dodaje, letimičnim pogledom na fasade zgrada, koje tek što su izašle iz garantnog roka od dve godine, vidi se da su one izbledele i isprane, a svedoci smo i otpadanja delova (demit) fasada.
"Među najčitanijim tekstovima na portalu Gradnja.rs je i kako se zvučno izolovati od komšije u novogradnji, a to takođe potvrđuje kakav je kvalitet izgradnje. Naravno, nikako ne bi trebalo da generalizujemo svu novogradnju, tako da u gradu postoje odlični primeri stanogradnje koja je pak bliža centru i Bulevaru oslobođenja, pa i njihova cena neretko prelazi 1.500 evra po kvadratnom metru - što zbog bolje lokacije, što zbog bolje opreme", naglašava naš sagovornik.
Direktor projektantske kuće "Orbis" građevinski inženjer Darko Veselinović smatra da su propisi o energetskoj efikasnosti, kao i promenjeni zahtevi tržišta, doprineli rastu kvaliteta stanova u Novom Sadu. Prema njegovom mišljenju, stanogradnja direktno zavisi od opštih privrednih trendova.
"Devedesete godine su kod nas bile loše, zbog jugoslovenskih ratova. U period posle toga, stanogradnja je bila veoma razvijena, ponekad su čitave ulice i kvartovi grada bili pod gradilištima - na primer, Nova Detelinara – Janka Čmelika, Cankareva i okolne ulice ili Danila Kiša na Grbavici, do ekonomske krize 2008. godine. Prolaskom krize raste broj stanova u izgradnji i tako će biti do neke sledeće krize. Nadogradnje su bile vrlo popularne u siromašnim 90-im godinama, kada su nemilice nadograđivane kuće u čitavim ulicama, na primer u Maksima Gorkog. To je u tehničkom smislu bilo dosta loše rešenje i dovodilo je do niza problema - temelji, prokišnjavanje, pucanje zidova… a ni kvalitet stanova nije bio visok. Neki problemi, kao seizmički otporna gradnja, 'gurani su pod tepih'. Često su jedine prednosti bile dobra lokacija i jeftina gradnja. Dobro je da se to više ne radi tako mnogo. Između ostalog, ponestalo je i dobrih lokacija na kojima se to može raditi", mišljenja je Veselinović.
Cene novogradnje najverovatnije će rasti, a u najmanju ruku, stagniraće u godinama pred nama. Na činjenicu da se stanovi rasprodaju čak i u procesu izgradnje najviše utiče sve veći broj IT stručnjaka u Novom Sadu, kao i povoljniji krediti, smatra predsednik Udruženja "Novosadska gradilišta - NSBuild" Dušan Debeljački. On dodaje da su cene atraktivne kupcima/budućim stanarima zbog lokacije zgrada i kvaliteta gradnje.
"Svedoci smo da se protekle decenije tržište novogradnje profiltriralo, te je dosta investitora željnih samo brzog obrta, često sumnjivog kapitala i nesolventnog poslovanja izašlo sa scene, jer nakon jednog ili dva nekorektna posla bez sređenih papira i loše izvedenih objekata, nisu više imali šta da ponude nikome. Danas je prisutno više ozbiljnih investitora koji idu tempom 'od projekta do projekta', žele solidno i korektno da grade, dugo su radili na svojoj reputaciji i mahom natprosečnim kvalitetom radova privlače klijente i predstavljaju zdravu konkurenciju krupnijim firmama. A što se jakih građevinskih firmi i investitora tiče, čini se da su oni sa svojim ozbiljnim portfolijima i projektima iza i ispred sebe najčešći predmet interesovanja kupaca. Njima se veruje da će moći da iznesu regularno ceo projekat od početka do kraja u roku i zna se kakav će biti gotov proizvod", navodi Debeljački za 021.
On dodaje da je o kvalitetu radova nezahvalno jednostrano govoriti i puno faktora ga određuje, ali spram filtracije koja se dogodila na tržištu za očekivati je da su aktivni investitori shvatili nužnost ulaganja u kvalitetniju izgradnju i materijale.
"Današnji kupci su svakako postali probirljiviji i informisaniji, a da biste ih privukli, kvalitet je uz lokaciju svakako najjača karta s kojom investitori mogu da nastupaju i ostanu konkurentni", kaže Dušan Debeljački.
Soliteri ili porodične kuće?
Svedoci smo da Novi Sad ide u visinu, čemu su umnogome doprinele olakšice koje je, između ostalog, u brojnim izmenama urbanističkih akata predvidela Gradska uprava Novog Sada. Međutim, zvanična statistika pokazuje da je sve više porodičnih kuća - najverovatnije u prigradskim naseljima. Soliteri ne bi bili problematična tema za Novosađane da ne niču u samom centru grada, a zbog njih su se i rušile ambijentalne celine koje su bliske srcu Novosađana.
Kvalitet izgradnje pre 10 ili 15 godina nije bio bolji nego danas, smatra Igor Conić i dodaje da je "zlatno doba" stanogradnje kraj sedamdesetih i osamdesete prošlog veka, kada su izgrađeni Limani i Novo naselje.
"To su urbanističko pravilno rešena naselja po meri čoveka i njegovih potreba. Pre 10 godina su započete intevencije na Novoj Detelinari i Grbavici, a svi smo svedoci kvaliteta zgrada koje su tamo podignute. Soliteri su dobra opcija kada imamo široke bulevare. Dominantne zgrade na raskrnicama su gradski orijentiri, a pritom zadovoljavaju potrebe ljudi za nekretninama. Bulevar Evrope je loš primer jer je propuštena šansa da se na njemu podignu visoke zgrade koje bi utolile glad za novim stanovima, a pritom bi one bile vizuelno proporcionalnije širini bulevara. Sada smo dobili nešto što Slobodan Jović, predsednik Društva arhitekata Novog Sada, naziva 'patuljastim zgradama'", mišljenja je urednik portala Gradnja.rs.
S ovim mišljenjem delimično se slaže i Darko Veselinović, koji dodaje da je danas svakako bolje nego devedesetih godina, kada su dominirale garsonjere od dvadesetak kvadrata u nadogradnjama. Međutim, kada je reč o potrebi da Novi Sad dobija sve veći broj višespratnica, Veselinović smatra da je neophodno zaštititi samo istorijsko gradsko jezgro i podgrađe Petrovaradina, dok su ostala područja podložna diskusiji.
"Grad je formiran manje više kao niz četvorospratnica sa potkrovljem, što neki smatraju da je prava mera za život, a drugi za dosadno i monotono. Podsetiću da je Pariz takav - zapravo je još monotoniji, čitavi bulevari i okolne ulice imaju faktički samo jedan tip zgrada i to Hausmanov tip zgrade, koji je bio jedini dozvoljen u toku nekoliko ključnih decenija i iz nekih razloga to se smatra za jako lepo i uspešno i pored te monotonije. Očigledno je da fasade zgrada u Novom Sadu nisu na tom arhitektonskom nivou, neusklađene su, dosadne, ponekad i zaista ružne. Treba imati u vidu da je i kreativnost arhitekata ograničena urbanističkim uslovima u kojima obično piše da na fasadi ne sme da bude ukrasa, eklekticističkih elemenata, da boje moraju biti pastelne... To je urađeno sa namerom da se spreče neuspesi i ružne fasade, koje bi napravili loše arhitekte i arogantni investitori, ali srečilo je i razvoj kvalitetnijih ideja", mišljenja je direktor Orbisa.
On dodaje da bi jedan deo grada trebalo odrediti za visoke nebodere, što bi stvorilo novu estetiku - hrabru, a ne nužno lošu.
"Čak i Pariz i drugi veliki evropski gradovi odredili su zonu grada u kojoj se rade ti 'američki' neboderi. U Beogradu je to krenulo sa 'Beogradom na vodi', sporno jer je u centralnoj gradskoj zoni, što je protivno tom evropskom trendu, ali Beograd je ionako urbanistički 'slupan' grad, u kome u centru grada imate stare, polusrušene seoske kuće", zaključuje Veselinović.
S druge strane, Igor Conić smatra da je situacija u Novom Sadu alarmantna, te da je dobro pitanje šta će od grada biti za pet do 10 godina.
"Bojim se da je napravljen veliki ožiljak na licu Novog Sada od kojeg će se on vrlo teško oporaviti. U prenaseljenim delovima grada živeće onaj ko mora, cene nekretnina će tamo pasti, a oni koji budu mogli sebi to finansijiski da dozvole živeće na periferiji koju će skupo plaćati, strepeći da u obližnjem parku nekom ne padne pa pamet da stavi građevinsku tablu", zaključuje naš sagovornik.
Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
