O aerodromu se priča već više od 20 godina.
Tema u kojoj bi se sumirale priče, ideje, vizije i utopije o novosadskom aerodromu.
, pojavio se jedan od (moja pretpostavka) 5-6 diplomskih radova koji su se bavili ovom tematikom.
Evo priloga.
Arhitektonska studija aerodroma Čenej
Tema diplomskog rada
Željka Popova je istraživačka studija aerodroma Čenej u Novom Sadu. Cilj ovog istraživanja je da se pruži teoretska osnova za projektovanje i rekonstrukciju međunarodnih i lokalnih aerodroma.
Poslednjih godina se ponovo javlja potreba za spajanjem gradova regiona vazdušnim putem. Prema sprovedenom istrživanju, na teritoriji bivše Jugoslavije postoji 37 aerodroma. Ovaj podatak predstavlja odličnu polaznu osnovu za intezivniji razvoj vazdušnog saobraćaja. Gradovi bez adekvatnog rešenje aerodroma su: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Nova Gorica, Karlovac, Bihać, Bitolj i Strumica.
Istraživanje urađeno na temu aerodroma u Novom Sadu je utvrdilo gravitaciona područja, koja u potpunosti dokazuju potrebu izgradnje vazdušne luke u ovom regionu. Uže gravitaciono područije aerodroma ima površinu od 4.631 km2, a naseljava ga 655.604 stanovnika. Za šire gravitaciono područije može se uzeti u obzir cela Vojvodina.
Predviđanja obima saobraćaja se kod aerodroma rade za period od 15 do 20 godina i shodno njima se koncipira faznost izgradnje. Ovaj projekat bi imao sledeće tri faze:
* I faza od 2010. do 2015. godine.
Bili bi izgrađeni sledeći objekti: deo zgrade terminala, kontrolni toranj, tehnički blok, hangar sa aeoro klubom, pristupna platforma, rulne staze i poletno sletna staza dimenzija 1500 x 30m.
* II faza od 2015. do 2020. godine,
Bila bi proširena zgrada terminala, a PSS bi bila proširena na 2200 x 45 m.
* III faza od 2020 do 2025. godine.
U trećoj fazi bi bio dograđen hotel i hangar za veće avione.
Predloženo rešenje projekta za Aerodrom Čenej je pokušaj da se unapredi saobraćajna infrastruktura Vojvodine i inicira izgradnja još jednog dela savremene arhitekture.
Inspiracija za arhitektonsko i prostorno oblikovanje objekta, je pronađena u paradoksu današnjeg vremena, gde su aerodromi u simboličkom smislu postali pogranične tvrđave. Sve veći strah od terorizma i terorističkih napada dovodi u pitanje čak i osnovna ljudska prava, pod izgovorom opšte bezbednosti, tako da su aerodromi danas zaista na granici „odbrane“ zapadne kulture, na granici religija, politike, globalizma i antiglobalizma. Ovaj sinonim slobode kretanja u isto vreme postaje predmet separacije i razdvajanja ljudi koji se nalaze na „pogrešnim“ stranama.