TEMA: Most u produžetku bulevara Evrope

Koridori Srbije traže zelenu dozvolu za gradnju četvrtog mosta u Novom Sadu - Buduća marina smanjila broj stubova i dodala još jedan pilon

Koridori Srbije podneli su Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava.

U zahtevu se navodi da se planiranom obilaznicom oko Novog Sada sa mostom preko Dunava na trasi državnog puta IIA reda ostvaruje veza sa državnim putem IIA reda i dalje sa državnim putem IB reda, Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica.

Na osnovu postojeće planske dokumentacije, planirani most preko Dunava, sa pristupnim putevima, treba da bude namenjen za kretanje automobila, vozila javnog prevoza (autobusa), teretnog saobraćaja, pešaka i biciklista.

- U obuhvatu plana generalne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu su planirane samo površine javne namene, ukupne površine od 21,02 ha i to: saobraćajne i zelene površine u funkciji drumskog saobraćaja, odbrambeni nasip, vodene površine koje će se nalaziti ispod mosta, crpna stanica i uređene zelene površine - piše u zahtevu.


Detalji trase mosta

Most je ukupne dužine 2.267 m i podeljen je na glavnu konstrukciju preko Dunava, dužine 880 m i prilazne konstrukcije, dužine 1.387 m.

Do km oko 0+660 konstrukcija mosta je jedinstvena, širine 9,5 m, sa dve saobraćajne trake za oba cmera. Kolovoz je širine 7 m. Dalje, do km oko 0+840 konstrukcija je podeljena na levu i desnu, ukupne širine 19,1 m. Razdelni pojas je 2,6 m, a širina kolovoza levog i desnog mosta je po 7 m, sa po dve saobraćajne trake.

Na jedinstvenoj konstrukciji mosta su po dve saobraćajne trake za oba cmera kretanja vozila, širine po 7 m. Pred kraj mosta, kolovoz se širi u po tri saobraćajne trake, širine po 10,5 m. Razdelni pojas je širine 5 m. Širina pešačke staze je 1,75 m, a biciklističke 2,1 m, obostrano.

Uz pilon, koji se nalazi između Dunava i marine, obostrano, predviđene su pešačko biciklističke rampe.

Celokupna konstrukcija mosta je jedinstvena dilataciona celina. Usvojena je konstrukcija sa tri pilona koliko iz konstruktivnih, toliko iz estetskih razloga.

Širina mosta je na najvećem delu 29,4 m, samo se pred kraj mosta, na strani prema Sremskoj Kamenici, most širi na 36,4 m, radi uklapanja u kružnu raskrsnicu.

Tri pilona mosta su postavljeni u središnji (razdelni) pojas mosta. Visina im je 30 m.

Prilazne konstrukcije premošćavaju redom: kružni tok za Bulevar Patrijarha Pavla, kružni tok za ulicu Heroja Pinkija, kružni tok za Ulice 1.300 kaplara i Sime Matavulja (tri kružne raskrsnice), ulicu, odbrambeni nasip, pa još jednu ulicu, još jedan kružni tok sa ulicama ka Kameničkoj adi i Ribarskom ostrvu.

Iza ove kružne petlje, završava se prilazna konstrukcija i počinje glavna. Na delu prilaznih konstrukcija nema pešačkih i biciklističkih staza.

Planirana međunarodna marina smanjila broj stubova i dodala još jedan pilon

Položaj stubova i raspored raspona je određen prema potrebnom plovnom gabaritu i rezervisanoj površini za buduću međunarodnu marinu. Usvojena je niveleta i konstrukcija raspona 240 m, koja zadovoljava plovni gabarit.

Takođe, kako se navodi u dokumentu, izmenjen uslov u odnosu na generalni projekat, koji je ispoštovan u ovom idejnom rešenju, je da smanji na minimum broj stubova u rezervisanom prostoru za marinu. Zato je u dispoziciju dodat još jedan pilon (sad su usvojena tri pilona u odnosu na dva u generalnom projektu) da bi se povećao raspon na delu marine.

Položaj pilona između Dunava i marine nije mogao biti značajnije menjan, plovni put je strogo određen, pa je iz statičkih razloga usvojen konačan raspored raspona, tako da rasponi budu simetrični.

Konačno objašnjenje kako je novi NS most obilaznica: Uticaj vijadukta na stanovnike Bulevara Evrope

Most u produžetku Bulevara Evrope spojiće dve obale, ali je pre njegove izgradnje podelio građane u mišljenju da li je potrebno da se gradi na planiranom mestu.

Iako je na lokaciji na kojoj se gradi planiran decenijama unazad, jedna od novina je vijadukt koji je duži od samog mosta. Projekat izgradnje dodeljen je kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corporation (CRBC), a vrednost mosta je 175,5 miliona evra.

U vezi sa samim mostom mogla su se čuti razna mišljenja, od stručnjaka do političkih organizacija. Sve je kulminiralo sukobima na Šodrošu, koju aktivisti video kao poslednju gradsku oazu koja će ovim projektom biti uništena. Upravo je Šodroš bio glavna tačka sporenja, ali vlast nije odustajala od svojih planova.

Sa previše buke i premalo razgovora, pojedine stvari ostale su u drugom planu. Jedna od tema o kojoj se nije mnogo govorilo, iako je na mogući problem ukazalo Društvo arhitekata Novog Sada, jeste na koji način će se izgradnja vijadukta odraziti na kvalitet života stanara duž Bulevara Evrope.

Moglo se pretpostavljati, a jedan od razloga tome je i taj što je tek nedavno objavljena i zvanična studija uticaja ovog projekta na životnu sredinu, čije je detalje objavio 021.rs.

Stanovnici ovog dela, ali i deo stručne javnosti, strahuje da će izgradnja vijadukta umanjiti kvalitet njihovog života. Nasuprot tome, predstavnici nadležnih institucija ukazuju na suprotno, uveravajući javnost da je projekat takav kakav je jedino i najbolje moguće rešenje. U nastavku teksta možete pročitati objašnjenje direktora "Urbanizma" Dušana Miladinovića o tome kako je ovaj projekat obilaznica, ali i zašto smatra da vijadukt neće uticati na kvalitet života građana koji žive u ovom delu grada.

Vijadukt

Bulevar Evrope, deo Novog Sada koji je gusto naseljen, a od kojeg zapravo počinje most, do sada je ostao na marginama zainteresovanosti javnosti, uprkos tome što će zapravo predstavljati deo mosta, tj. njegov početak.

Prema tehničkoj dokumentaciji, vijadukt će počinjati od raskrsnice sa ulicom Tone Hadžića, postepeno se uzdižući paralelno sa bulevarom preko kružnog toka na kom se spajaju Bulevar Evrope i Bulevar patrijarha Pavla, dalje ka ulici Heroja Pinkija, 1300 kaplara, sve do Ribarskog ostrva, odakle će konačno počinjati sam most preko Dunava.

Pored postojećeg kružnog toka, ispod vijadukta se planiraju još tri kružne raskrsnice u ulici Heroja Pinkija, 1300 kaplara i još jedna na Ribarskom ostrvu.

Čiji je početak, čiji je kraj...

Ova tema je očigledno još uvek neugodna, pošto najveći deo građana i dalje ne želi da komentariše uz obrazloženje da je stvar "pipava", te da ne bi javno da se oglašavaju.

Bilo je i onih koji su pristali. Jedan od njih je Vladimir A, stanovnik Bulevara Evrope, čiji se stan nalazi na trasi vijadukta. On smatra da vlast pre svega nije na dovoljno transparentan način građanima pojasnila sam projekat, zbog čega je sam morao da se informiše uglavnom preko interneta i društvenih mreža. Zamera gradskim vlastima i to što stanare Bulevara Evrope kao najpogođenije ovim projektom, niko nije uključio niti pitao za mišljenje povodom izgradnje vijadukta.

Vladimir A. se pita i šta obilaznica tačno obilazi jer se o projektu govori kao o četvrtom novosadskom mostu sa obilaznicom u produžetku Bulevara Evrope.

Danijeli Živančević, koja živi u ulici Tone Hadžića, od koje bi vijadukt trebalo da počne, takođe nije jasno kako nešto što se naziva obilaznicom oko Novog Sada može da prolazi kroz sredinu grada, a ne njegovim obodom.

"Ne razumem izgradnju obilaznice koja ne obilazi ništa. Pozivati se na projekte koji su planirani šezdesetih godina prošlog veka je apsurdno jer grad iz tog vremena i ovaj sada nisu isto. Pa ovde je tada bila livada, a Bulevar Evrope nije ni postojao", kaže ona.

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič takođe ističe da Bulevar Evrope ne sme biti obilaznica.

"Obilaznica je samo ostala u nazivu. Pozicija ovog mosta jeste predviđena šezdesetih godina i tada to jeste bio obod grada. Sva ostala naselja koja su nastala zapadno od Bulevara Evrope je posledica masovne ilegalne izgradnje devedesetih godina, tako da se grad širio prema Futogu. Ostao je naziv obilaznica, koji svi znamo da sada nije primeren ovoj urbanističkoj situaciji. Novom Sadu jeste potrebna još jedna obilaznica koja će skrenuti saobraćaj sa severa ka zapadu, obilazeći i Veternik i nekako dolazeći na prostor između Novog Sada i Bačke Palanke. Svi znamo da je potreban još jedan most. Nije samo gde staviti most, vi do mosta morate doći i sa mosta morate sići. Ja verujem da je našim urbanistima teško da uklope sve to, ali oni jednom moraju postaviti granice udovoljavanju investitorima, što definitivno rade realizacijom ovog projekta. Dakle to nije obilaznica već žila kucavica u saobraćajnom smislu", smatra Ferik Ivanovič.

Direktor JP "Urbanizam" Dušan Miladinović, koji je treći put izabran na ovu funkciju, daje objašnjenje obilaznice koje do sada nije moglo da se čuje u javnosti.

"Najveći broj ljudi gleda Novi Sad samo sa ove bačke strane. Ali to nije početak mosta. Most ima dva 'početka' i dva 'kraja' u zavisnosti sa koje strane ga gledate, a Novi Sad se proteže i na sremsku stranu, i samim tim produžetak tog mosta na sremskoj strani je obilaznica kroz Sremsku Kamenicu koja je sastavni deo Novog Sada. Most se sa te strane uključuje na Fruškogorski koridor, a Fruškogorski koridor je opet obilaznica oko Novog Sada. Zato se i zove most sa obilaznicom. Obilaznica nije sa bačke strane, već sa sremske strane. Bulevar Evrope je tu da prikuplja saobraćaj i izvozi ga, za tu namenu je i projektovan", objašnjava Miladinović.

Nepoznata udaljenost vijadukta od prozora zgrada

Ono što još uvek niko ne zna tačno, niti piše u tehničkoj dokumentaciji ovog projekta, a što građane Bulevara Evrope zanima, jeste koliko će vijadukt biti udaljen od prozora stanova koji su okrenuti ka njemu.

"Mi još nismo videli u projektu koliko će to biti i to još nije ucrtano, ali taj vijadukt zaista može da bude udaljen nekih tri do pet metara od prozora ljudi", pretpostavlja Ferik Ivanovič.

Prvi čovek "Urbanizma" nije mogao da bude konkretan.

"Vijadukt počinje od sredine bulevara i samim tim on ne može da bude bliže zgradama nego što je sada bulevar. Ja ne znam u ovom trenutku, napamet, koliko će tačno metara vijadukt biti udaljen", dodaje Miladinović.

Savršeno rešenje za Bulevar Evrope ili "Mali Bruklin"?

Tačka oko koje se DaNS i oni koji se protive ovom projektu najviše spore sa realizatorima ovog projekta je dužina i masivnost vijadukta. Iz DaNS-a tvrde da ne vide potrebu da predviđeni vijadukt tako rano kreće da se penje jer smatraju da je potrebnu visinu mosta moguće dostići i ako bi vijadukt krenuo od sadašnje kasarne Mornarice, pozivajući se na vijadukt koji vodi na Most slobode, a koji je mnogo kraći od ovog koji se planira.

"Trebalo je da se nađe model koji bi rešio i pitanje konstrukcije i pitanje izlaska na sam most. Vijadukt koji je dugačak kilometar i po i koji zadire duboko u stambenu zonu nikako nije najbolje rešenje. Ako je onaj vijadukt na Bulevaru oslobođenja bio dovoljan da se popnemo na most, ja sam sigurna da sa usponom koji bi krenuo naspram Mornarice, tu već počeo da se penje i samo nastavio kod lakat krivine koja vodi na Ribarsko ostrvo, onda bi taj vijadukt imao smisla. Dakle, imaćemo jedan betonski objekat, taj vijadukt će u potpunosti upropastiti život i celu atmosferu na prostoru Bulevara Evrope, što građani koji tu žive ničim nisu zaslužili. Ja to mogu da zamislim kao Bruklin, gde će se ljudi u mraku, vlazi i smradu šetati po parteru, dok ćemo na prvom mestu i iznad nas staviti automobile", stav je Ane Ferik Ivanovič.

Iz "Urbanizma" navode da je ovakav vijadukt najbolje moguće saobraćajno rešenje, te da se do odluke gradnje ovolikog vijadukta došlo zahvaljujući studijama koje je Zavod za urbanizam radio u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom u Novom Sadu.

"Sama ideja je proistekla iz jedne duboke analize saobraćaja, koja je pokazala potrebu za vijaduktom. Tu studiju je radio Zavod za urbanizam sa Saobraćajnim fakultetom i ona je pokazala da već sada dolazi do velikog zagušenja saobraćaja na postojećem kružnom toku gde se ukrštaju Bulevar patrijarha Pavla i Bulevar Evrope. Da bi se to izbeglo, pravi se vijadukt. On će omogućiti da ljudi koji se penju i spuštaju sa mosta, uopšte ne koriste ovaj kružne tokove, a oni koji se kreću od Telepa ka Limanima i obrnuto će ih koristiti i prolaziće ispod vijadukta. Vijadukt će tako doprineti smanjenju gužve u samom gradu", navodi Miladinović.

Na konstataciju da iz DaNS-a navode kako su kružni tokovi takođe loše projektovani jer su blizu jedni drugima, te da bi "saobraćajci" morali da nađu bolje rešenje Miladinović odgovara:

"A ko je DaNS da daje tako paušalne ocene, ko kaže da su oni stručni za takve ocene? To su vrlo paušalne, pa i tendenciozne ocene i one se ne oslanjaju ni na jednu saobraćajnu studiju. Ja ih pitam na osnovu koje analize i studije oni tvrde tako nešto?"

Uzvodno do...

Aktivisti i deo javnosti koji se protivi ovom projektu koristili su krilaticu "Most da, ali na drugom mestu", ukazujući da niko nije protiv izgradnje četvrtog mosta, već da je problem mesto na kome se planira. Njihov predlog je da se proceni da li je moguće izmestiti most uzvodno ka Futogu, na mestu gde se sada nalazi stovarište šljunka "Karin komerc". To bi, prema njihovom mišljenju, sačuvalo Šodroš, a Bulevar Evrope spasilo vijadukta, dodatne urbanizacije i saobraćajnih gužvi.

Prvi gradski urbanista ne misli tako. On kaže da je Bulevar Evrope ucrtan kada i most, te da je projektovan da se sastavi sa mostom. Kada bi se most izmestio uzvodno, navodi da bi se taj deo grada preopteretio saobraćajem koji ne bi mogao da podrži, kao i da se ovaj most ne gradi za stanovnike Bačke Palanke i okoline, jer se za njih planira poseban most.

Što se tiče predloga da se most sagradi na mestu na kom se nalazi "Karin Komerc", Miladinović upozorava da bi u tom slučaju konstrukcija prelazila preko Mačkovog spruda.

"Kada bi se most gradio na tom potezu on bi prelazio preko Mačkovog spruda i išao preko šumskog područja koje je pod zaštitom druge kategorije. Ja sad pitam te 'stručnjake' na osnovu čega oni misle da se tu ne bi ugrozila ekologija? Mi bismo tako praktično uveli saobraćaj u nacionalni park, a ti 'stručnjaci' koji predlažu takva rešenja uopšte ne razmišljaju o tome", smatra Miladinović.

Ko je gubitnik, a ko pobednik?

Naš sagovornik Vladimir A. zbog vijadukta planira da se iseli iz Novog Sada.

"Razgovarao sam sa suprugom i porodicom da prodamo ovaj stan i da se selimo iz Novog Sada u neko obližnje selo, jer je grad već sada postao nemoguć za život, a izgradnja vijadukta pored mog stana je nešto što me je definitivno nateralo da ostanem pri ovoj odluci", kaže ovaj Novosađanin.

Sličnog stava je i Živančević. Ona još uvek ne namerava da se seli, ali smatra da će vijadukt veoma negativno uticati na kvalitet života u ovom delu grada.

"Ovaj deo Novog Sada je već veoma urbanizovan, dodatna urbanizacija će nam samo još više otežati život. Dobićemo saobraćaj na dve etaže, veliko zagađenje vazduha, pojačanu buku. Da ne pričam o bezbednosti male dece u saobraćaju jer je ovo gusto naseljeni deo grada", zabrinuta je ona.

Nasuprot tome, Miladinović smatra da žitelji Bulevara Evrope nemaju razloga za brigu i da će od ovog projekta imati samo benefite.

"Stanovnici Bulevara Evrope neće podneti nikakve žrtve. Najskuplje nekretnine su uz sam Most slobode zato što je tu najpovoljnije mesto za ulazak i izlazak iz grada. Kada bude izgrađen Fruškogorski koridor, ljudi koji žive na Bulevaru Evrope, Telepu i Limanima će do aerodroma Nikola Tesla stizati za pola sata. Sve će to značiti ne veću urbanizaciju nego bolju uređenost", stav je Miladinovića.

Na pitanje da li bi on kupio stan čiji prozor i balkon gledaju na vijadukt, Miladinović kaže da bi to učinio, kao i da mu to uopšte ne bi smetalo s obzirom na to da će vijadukt imati barijere koje štite od buke. Naglašava da građani treba da shvate da ne može da se živi u gradu, sa svim pogodnostima koje on nudi, a da se ima ugođaj kao da živimo na selu ili prigradskom naselju.

Predsednica DaNS-a ipak smatra da građani ne treba da žive pored auto-puta sa pogledom u ograde od pleksiglasa na kojima su nacrtani cveće i ptice, a koje nedovoljno štite od buke i zagađenja. Smatra da je ljudima potreban grad sa pravim zelenilom koji je izgrađen po meri čoveka i Novog Sada.

Bulevar Evrope i nekretnine - Should I stay or should I go

Direktor agencije "Total nekretnine" Mihailo Radović smatra da će cene stanovi koji se nalaze na trasi vijadukta izgubiti na vrednsoti, ali ne može da precizira koliko.

"Zgrade koje se nalaze pored samog vijadukta će malo izgubiti na vrednosti, naročito oni stanovi kojima vijadukt bude prolazio na nekoliko metara pored prozora, ali ja u ovom trenutku ne mogu tačno da preciziram koliko će to da bude, to će tržište pokazati", ukazuje on.

Direktor agencije za nekretnine "Solid" Dragan Rabatić dodaje da je stvar u odnosu ponude i tražnje.

"Neko će tu da prodaje stan ispod tržišne cene, ali to ne znači da će na tom prostoru ostati pustoš u kojoj niko neće da živi. Tako da u ovom slučaju odnos može da izgleda ovako: razlog ponude je vijadukt, a razlog kupovine je jeftinija cena kvadrata", objašnjava Rabatić.

Obojica ističu da trenutno ne postoji pojačana aktivnost trgovine nekretninama na Bulevaru Evrope, ali smatraju da će ljudi pored čijih prozora prolazi vijadukt sigurno hteti da ih prodaju kada se vijadukt izgradi. Prema njihovom mišljenju to se još uvek ne dešava jer ljudi čekaju da vide kako će sve to zaista da izgleda kada se napravi, dok je po rečima Dragana Rabatića i informisanost građana u ovom trenutku upitna.

Tekst je nastao u okviru Škole digitalnog novinarstva Fondacije Slavko Ćuruvija.

Cela priča oko mosta je ispolitizirana i veze nema sa realmošću. Postoji pitanje oko toga da li je potrebno da vijadukt bude tolike dužine, ali to se razjašnjava u javnoj raspravi na kojoj bi se suočili stručnjaci i o tome pričali. Ne "aktivisti" koji nisu ništa u životu uispeli, i ni za šta nisu strućni. već su jedino uhlebljenje našli u stranim fondovima.

neusatz! napisao/la:
Da li si i ti na spisku botova?

Ok, ajde sada odgovori: kako su ovaj most i vijadukti i pristupne saobracajnice, kako su oni obilaznica oko grada kada je taj plan iz 60ih godina?

Samo zelim taj odgovor.