TEMA: Most u produžetku bulevara Evrope

Ali dzaba ti 2 trake na mostu kad se spajaju u 1 na vijaduktu...ne znam stvarno kako jos da objasnim, ako pocinje tu gde pocinje (oko Dalmatinske/Brace Grulovic) skines metar levo i desno i izmedju i dobijes 4 trake po smeru, 2 za vijadukt 2 u nivou. Ako ides od kruznog toka, onda ovako i zdravo

U Novom Sadu će se graditi privremeni most potreban za izgradnju "kineskog mosta"

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijske uslove za privremeni most u produžetku Bulevara Evrope, potreban za izgradnju novog mosta.

U lokacijskim uslovima, izdatim 10. marta ove godine, navodi se da će nakon izgradnje novog mosta biti uklonjeni svi privremeni objekti, koji uz privremeni most uključuju i saobraćajnice koje će služiti za transport radne snage, građevinskog materijala i mehanizacije do stubova mostovske konstrukcije.

Privremeni most je, prema idejnom rešenju, podeljen u tri nezavisna segmenta, s tim što su dva, kojima se pristupa sa leve obale u nizu i povezana sa privremenim putem, dok se trećem pristupa sa desne obale Dunava.

Reč je o čeličnoj konstrukciji koju čine šipovi od čeličnih cevi, čelične grede i "kutijasti profili" koji se postavljaju preko čeličnih greda.

Most će sa obe strane imati ograde, a navodi se i da će biti izvan plovnog puta. Ukupna dužina privremenog mosta biće 838 metara, dok će dužina privremenih saobraćajnica biti 395 metara.

Uslove za zaštitu prirode izdao je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, 7. marta, odnosno tri dana pre izdavanja lokacijskih uslova, a skoro mesec dana od podnošenja zahteva za lokacijske uslove (10. februar 2022).

Ministarstvo zaštite životne sredine odlučilo je da za ovaj projekat nije potrebna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Koridori su 6. aprila podneli i zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole za privremeni most sa saobraćajnicama.

Inače, ugovor o izgradnji mosta u nastavku Bulevara Evrope sa vijaduktom potpisali su predstavnici Koridora Srbije, Ministarstva građevine i kineske firme "China Road and Bridge Corporation" u Gradskoj kući u Novom Sadu, 19. marta ove godine.

Iz obraćanja prisutnih saznalo se da sada sledi izrada projekta i da će zatim na izgradnji biti angažovan CRBC, što znači da neće biti tendera, a izneta je i cena od 175,5 miliona evra, koja je veća od prethodno pominjanih 130-140 miliona evra.

Iako su događaju prisustvovali novinari, ugovor im nije dat na uvid i nije im dozvoljeno postavljanje pitanja. Ovim se samo nastavila netransparentnost u vezi sa ovom investicijom koju je Vlada Srbije proglasila za projekat od interesa za državu, što je omogućilo da se o svemu pregovara i radi iza zatvorenih vrata.
Radovi na pripremi gradilišta započeti su još pre nekoliko meseci, iako je privremena građevinska dozvola data samo za jednu parcelu. Uz to, u Novom Sadu se deo javnosti protivi gradnji mosta na ovaj način jer obilaznica dovodi teretni saobraćaj u sam grad, a pre oko dve godine, tu je iznenada docrtan vijadukt.

Lokacijski uslovi za izgradnju novog mosta izdati su još početkom februara ove godine, iako javnost još uvek nije videla projekat mosta koji, takođe, radi CRBC.

Najpreciznije informacije koje do sada postoje videli smo u lokacijskim uslovima za most u kojima se navodi da je predviđeno da most ima minimalno dve saobraćajne trake po smeru za drumska vozila, minimalno dve dvosmerne biciklističke staze i minimalno dva trotoara za dvosmerno kretanje pešaka. Takođe, iz istog dokumenta vidi se da planirana trasa počinje između ulica Tone Hadžića i Braće Grulović, vijaduktom dužine 0,9 kilometara koji ide do Ulice 1.300 kaplara.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/302355/U...-kineskog-mosta.html

Vučević i Momirović obišli gradilište novog mosta

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem i v.d. direktora JP “Koridori Srbije“ Aleksandrom Antićem obišao gradilište na Ledinačkom putu, na sremskoj strani grada, gde se izvode radovi na izgradnji obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko reke Dunav na državnom putu II-a reda br.111.
Prethodno je u martu ove godine, u prisustvu predsednice Vlade Ane Brnabić i gradonačelnika Vučevića, potpisan komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova, a Ugovor je potpisao ministar Tomislav Momirović sa predstavnicima JP “Koridori Srbije“ i “China Road nad Bridge Corporation“.

- Obilazimo pripremne radove na četvrtom novosadskom mostu koje izvode naši kineski partneri. Oni su nam izneli dinamički plan, a Grad Novi Sad je spreman da pruži podršku svim radovima kroz svoje stručne službe, jer je ovo pre svega gradski most. Želim da se zahvalim ministru Momiroviću i njegovom timu, kao i „Koridorima Srbije“ koji su nosioci ove investicije, što su predano radili sa mojim saradnicima, kako bi se u što kraćem roku sve uspešno pripremilo za početak izvođenja radova. Iz Sremske Kamenice kreće izgradnja privremenog mosta preko koga će se realizovati izgradnja glavnog mosta, a istovremeno nastavljamo sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa na bačkoj strani i pripremama pristupnih saobraćajnica. Smatram da sam preuzeo štafetu od naših prethodnika, koji su još 1963. godine u gradskom Generalnom urabnističkom planu predvideli most na ovoj lokaciji i stoga sam danas ponosan. Na ovaj most smo čekali šest decenija. Podsećam da do pre 23 godine nismo imali ni jedan, jer su svi su bili srušeni, a onda onda nam je trebalo 19 godina da vratimo sve postojeće. Nadam se da nećemo kažnjavati buduće generacije da čekaju još šest decenija na nove mostove i da neće ići apsurdna poruka iz Novog Sada da je neko protiv mostova, jer to nije pitanje stranke, politike i glasanja, već toga da li ste za razvoj grada. Hvala Vladi i Predsedniku što su prihvatili da finansiraju ovaj projekat Grada Novog Sada, jer bez podrške, to za nas ne bi bilo izvodljivo - rekao je gradonačelnik Vučević.


Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović istakao je da je u toku veliki investicioni talas u celoj zemlji na polju izgradnje, ali da ipak ne postoje lepši građevinski projekti od mostova, kako u urbanističkom, tako i u simboličkom smislu.

- Mostovi spajaju obale, ali i ljude. Novi Sad postaje Grad mostova, doživeo je neverovatan razvoj prethodnih godina i čestitam gradonačelniku na ovom istorijskom poduhvatu. Naša ekonomija je sada jača nego ikada i to nam daje snagu da realizujemo ovakve i slične investicije – zaključio je Momirović.


V.d. direktora JP “Koridori Srbije“ Aleksandar Antić je prilikom obilaska gradilišta naglasio da će se gradnja mosta odvijati sa privremenog mosta, jer je to način rada kompanije, da se prvo postavi privremena konstrukcija sa koje se izvode građevinski radovi, a potom nastupa izgradnja.

- U Novom Sadu defakto imamo dva gradilišta, dva mosta, a vrlo brzo ćemo obići i te radove, koji se nalaze nekoliko kilometara odavde, tačnije kod Petrovaradina prema Kaću, gde se radi na izgradnji mosta koji je deo projekta Fruškogorskog koridora. Uveren sam da će kompanija „CRBVC“ apsolutno odgovoriti zadatku koji ima na ovom projektu, a očekujemo da počnu radovi na sremskoj strani, na privremenoj mostovskoj konstrukciji u naredne dve nedelje – rekao je Antić.

Izvor: Dnevnik
www.dnevnik.rs/novi-sad/vucevic-i-momiro...ko-dunava-01-06-2022

Ostali izvori slične vesti:
021.rs: www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/307309/K...i-uveliko-traju.html
NS Uživo: nsuzivo.rs/naslovna-vest/poceli-radovi-n...unih-6-decenija-foto

Kruzni na limanu, verovatno istrazne radnje za buduci most

Sent from my SM-S908B using Tapatalk

Da, rade već koji mesec ispitivanje zemljišta dužinom cele buduće trase.

U Sime Matavulja su bili, na meni 4 poznate lokacije, takođe na uglu Sime Matavulja i Heroja Pinkija i preko puta Brodogradilišta.

Послато са SM-G991B помоћу Тапатока

Ja i dalje ne mogu da verujem da ce da grade obilaznicu u sred grada.. Umesto da shvate da se grad prosirio, i predvide nesto jednom u zivotu pa postave obilaznicu jos dalje da se grad siri Gde god da covek otputuje u malo razvijeniji svet, vidi da se ovakve gradjevine i petlje sklanjaju iz urbanih delova grada da se posadi nesto, ali da mi smo bas daleko od toga

Ja kao obilaznicu vise smatram drugi most, onaj u pezosu.

Naziv obilaznica koriste iz 2 razloga: Obilazi jezgro grada i startuje od isključenja sa autoputa i nastavlja dalje ka Sremu, a drugi zbog toga što je prvobitno ucrtan 60-ih ceo Bul. Evrope i most kao obilaznica pre ekspanzije grada dalje...

Međutim, apsolutno se slažem sa vama da tu retoriku uveliko loše koriste i zbunjuju narod.
Ovo NIJE obilaznica, već most sa autoputa NS-BG u sklopu Fruškogorskog koridora, koji je ujedno i teretni u sklopu te istočne/južne obilaznice NS.

Prava zapadna obilaznica je ona što je trenutno u nacrtu, a koja zaobilazi Veternik, Futog i Begeč. Zbog nelegalne gradnje na tom potezu, taj projekat je u zastoju. Nadam se da će je nastaviti uskoro da se rešimo teretnog i tranzitnog saobraćaja iz pomenutih mesta i rasteretimo zapadni deo grada...

Četvrti novosadski most i želja i potreba

U generalnim urbanističkim planovima Novog Sada, rađenim u prethodnih 50 godina, strateški cilj je izlazak grada na reku.

Novi Sad je izgradnjom delova grada uz Beogradski kej, kupalište Štrand i univerzitetski kompleks, kao i izgradnjom šetališta uz Dunav, na neki način ostvario ovaj strateški cilj. Međutim prekinuti kontakt s obalom u delu nekadašnje industrijske zone i kasarne rečne flotile, neuređeni prostor Kameničke ade i Ribarskog ostrva, ukazuju da izlazak na reku treba da ostane kao vizija prostornog razvoja od izuzetnog značaja, odnosno kao ekološka, urbanistička, ekonomska i socijalna revitalizacija Grada u celini. Dok pripremni radovi za novi most treba da počnu, ne smiruju se strasti dela javnosti kada su u pitanju planovi za uređenje Kameničke ade i Šodroša. Četvrti novosadski most je neophodan gradu koji se širi na sremsku stranu i tu se većina slaže, ali uz most ide i uređenje priobalja, a tu se već svi ne slažu kako i na koji način da se planirano sprovede.

Proteklih dana grupa aktivista protestuje zbog radova na priobalju. NVO „Svet i Dunav“podnela je nekoliko primedbi, ali uvidom u dokumentaciju se uočava da nisu u pitanju primedbe ni sugestije na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, nego samo na nacrt Plana.


Foto: JP Urbanizam

Gradska uprava za zaštitu životne sredine dala je pozitivno mišljenje na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Generalnog urbanističkog plana Grada Novog Sada do 2030. godine na životnu sredinu.

Što se tiče konstatacije da nije poznato šta će biti predviđeno novim urbanističkim planovima na ovom području, u Generalnom urbanističkom planu Grada Novog Sada do 2030. godine, vidi se da se ovo područje planira kao park-šuma i da su poštovani uslovi Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u potpunosti.

Žalba NVO „Svet i Dunav“ podneta je Bernskoj komisiji 29.12.2021. godine, a Generalni urbanistički plana grada Novog Sada do 2030. godine i Strateška procena uticaja na životnu sredinu, stavljeni su na javni uvid 28.12.2021. godine. Žalba je evidentno pisana pre nego što je bilo moguće izvršiti uvid u planska rešenja.

Javni uvid u Generalni urbanistički plan Grada Novog Sada - 28. decembra 2021. - 05. februara 2022. čak 40 dana, što je 10 dana više od zakonom predviđenog roka. Javne prezentacije su održane 10, 14. i 21. januara 2022. godine u Amfiteatru na Spensu. Javne sednice Komisije za planove na kojoj su razmatrane podnete primedbe održane su 7. i 15. marta 2022. godine. Na prezentaciji i javnim sednicama Komisije za planove, predstavnici različitih nevladinih organizacija i građani su postavljali pitanja i davali svoje predloge. Obrađivači plana pokušavali su da odgovore ali ostalo je upamćeno da su sednice često prekidane zbog galame, buke i upotrebe pirotehničkih sredstava. Područje Kameničke ade je u prethodna tri GUP-a (iz 1963, 1974. i 1985. godine) bilo definisano kao građevinsko područje sa različitim namenama (rekreacione površine, parkovske površine, zaštitno zelenilo, i hidrotehnički zahvati) da bi se kasnijim generalnim planovima nakon analize stanja i prestanka ograničenja, prestankom eksploatacije izvorišta vode, ocenilo da je ovaj prostor potrebno konceptualno drugačije koristiti.

Starim Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021. godine područje Kameničke ade i Ribarskog ostrva je namenjeno za turističko-sportsko-rekreativne površine, kupalište i vodenu površinu.

Kamenička ada predstavlja deo priobalja, pošumljenu adu uz Dunavsku obalu sa bačke strane grada. Nalazi se na međunarodnom plovnom putu Rajna-Majna-Dunav, na stacionaži od 1359. km do 1352. km reke Dunav. Rečno ostrvo je pripojeno levoj obali u XX veku i povezano sa ostatkom grada pristupnim putem, preko trase na kruni 29 odbrambenog nasipa. Nalazi se u nebranjenom području koje se delimično plavi u zavisnosti od vodostaja.


Foto: JP Urbanizam

Sama Kamenička ada je od kopna odvojena nekadašnjim rukavcem Dunava (Šodroš), koji se i dalje puni dunavskom vodom direktnim spojem i podzemnim putem. Sa zapadne strane, uzvodno graniči se sa vikend naseljem Kamenjar sa kojim deli nasip- jedini suvi prelaz, odnosno kolsko- pešačku komunikaciju. Sa istočne strane, ada je od Ribarskog ostrva odvojena prirodnim vodenim kanalom kojim je Šodroš spojen sa Dunavom.

Područje ade se nalazi na veoma niskom terenu, na 75 metara nadmorske visine, dok je kota krune nasipa na 81,6 metara. Ipak najveći deo prostora same ade je do 77,5 metara, osim dela koji se nalazi uz pristupni put, a koji je izdignut na kotu od 78,10 metara nadmorske visine. Samim tim, prilikom visokog nivoa voda Dunava, dobar deo ade je plavljen i neprohodan kao močvarno zemljište.

Od samog početka organizovanog planiranja grada ovaj prostor je tretiran kao površina značajna za turističko sportsko-rekreativne namene, kao ekološki i vetrozaštitni pojas. Značaj Kameničke ade u prostornoj mapi grada Novog Sada postaje sve veći, izgradnjom stambenih naselja na Limanima i planiranjem intenzivne izgradnje u zapadnom području grada – na Telepu, kao i formiranjem zona višeporodične stambene izgradnje na Bistrici.

U novom Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2030. godine, Kamenička ada i Ribarsko ostrvo postaju zelena oaza kao stanište zaštićenih vrsta NSA 22a. Van zone NSA22a sa dodatnim zaštitnim pojasom planiraju se sportsko-rekreativno-turističke površine, što će biti obrađeno planom detaljnije razrade. Imajući u vidu da se starim planom detaljnije razrade Kameničke ade, prostor Kameničke ade planirao se za parkovsku površinu od 24 hektara, za sport, turizam, poslovanje i značajnu mrežu saobraćajnih površina (oko 11 ha), u novom Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2030. godine, prostor Kameničke ade planira se najvećim delom za park-šumu (oko 56 ha), delom turističko-sportsko-rekreativne sadržaje i gradsku marinu van granica NSA22a, uz značajno smanjenje planiranih saobraćajnih površina (za oko 20.000 metara kvadratnih). U skladu sa uslovima nadležnih institucija, na području Kameničke ade prvi put se planira zelena oaza u granici staništa NSA 22a i NSA 22b. Iz prethodnih planova zadržano je planiranje veslačke staze i kupalište uz veslačku stazu.

Izgradnja nove, odnosno još jedne odbrambene linije neophodna je radi planiranja turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja na Kameničkoj adi, pre svega veslačke staze, koja prema FISA standardima mora biti u branjenoj zoni. Takođe, planirana veslačka staza doprinosi snižavanju regulacije nivoa podzemnih voda, kako u delu Novog Sada - Telepu, tako i u delu Kameničke ade, gde bi se poboljšao vodni režim, čime bi se sprečilo isušivanje tla Kameničke ade. Realizacijom planiranih sadržaja stvorio bi se izuzetno vredan prostor koji bi objedinio park-šumu sa granicom zaštićenog staništa NSA22a i turističko-sportsko-rekreativne sadržaje na prostoru uz levu obalu Dunava.

U periodu od 1997. do 2020. godine pošumljenost Kameničke ade se smanjila za 15 hektara, na šta je osim starosti drveća, isušivanja korenovog sistema usled promene nivoa podzemnih voda, uticala i nelegalna gradnja i zauzeće javnih površina. Veliki broj ovih slučajeva onemogućio je pristupanje obali Dunava, zbog ograđivanja prostora. Takođe neke nevladine organizacije su imale ili još uvek koriste prostorije u okviru objekta na Kameničkoj adi, za svoje potrebe. Na slici je naznačen položaj zona u kojima se nalaze ograđeni prostori i nelegalni objekti, evidentirani 2020. godine.

Ribarsko ostrvo dobija namenu park-šume sa granicom staništa NSA22b, a van njega će se planovima detaljnije razrade utvrditi mogućnosti planiranja turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja. Ribarsko ostrvo ostaje u nebranjenoj zoni.

Radiće se i na očuvanju autentičnih prirodnih osobenosti priobalja sa jedne strane, uklanjanje nelegalno izgrađenih objekata i zauzeća javnih površina na prostoru Kameničke ade, uspostavljanje veze urbanog dela grada sa staništem NSA22a i sa rekom Dunav, te na unapređenju sportsko-turističke ponude Novog Sada.

Most u produžetku Bulevara Evrope je planiran još od 1951. godine i od tada se nalazi u svim planskim dokumentima koji su se bavili ovim prostorom. Pored Generalnih urbanističkih planova ovaj most je planiran i u Prostornom planu Grada Novog Sada iz 2012. godine (plan je još uvek na snazi). Takođe ovaj most se planira i u Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E 80 – Dunav (Panevropski koridor VII) koja je objavljena u „Službenom glasniku RS”, broj 14 od 4. februara 2015.

Prilikom donošenja svakog od ovih planova, rađene su saobraćajne studije i analize i svaki put je potvrđena opravdanost izgradnje ovog mosta, pa je to potvrđeno i u predloženom Generalnom urbanističkom planu grada Novog Sada do 2030. godine. Realizacija ovog mosta je trebalo mnogo ranije da se desi, ali se to nije dogodilo, jer je Novi Sad, kao jedan od retkih gradova u svetu, više puta gubio svoje već izgrađene mostove (II svetski rat i NATO bombardovanje 1999. godine).

Prilikom izrade Plana generalne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu JP “Urbanizam” ishodovalo i u potpunosti ugradilo uslove nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Kao rezultat toga, dobijena je saglasnost nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na Plan generalne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu.

Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine“ izdalo je JP “Urbanizam“ vodne uslove (broj II-1032/7-21 od dana 27. 9. 2021. god.) za potrebe izrade Generalnog urbanističkog plana Grada Novog Sada, u kojima je definisano pod kojim uslovima se može realizovati planirani infrastrukturni objekat-nasip za odbranu od poplava.


Foto: tabela

Za područje Kameničke ade na snazi je Regulacioni plan „Kamenička ada” u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada”, br. 15/2000 i 12/2003). Plan je usvojen 2000. godine.

Uporedni prikaz Regulacionog plana „Kamenička ada” u Novom Sadu i novog generalnog plana grada Novog Sada do 2030. godine

Regulacioni plan „Kamenička ada” je planirao prenamenu postojeće šume u šuma-park uz znatnije uvođenje turističko-sportsko-rekreativno- zabavnih sadržaja, naročito u istočnom delu ade predstavlja osnovni princip u organizaciji prostora Kameničke ade. Generalni plan grada Novog Sada do 2030. godine. Bilo je planirano nasipanje najvećeg dela Kameničke ade na prosečnu nadmorsku visinu od 78.50, što podrazumevalo nasipanje i do 3 m.

Planirali su se raznovrsniji vidovi saobraćaja kako do same ade, tako i po adi. Za stari Generalni urbanistički plan grada Novog Sada do 2021. godine i Regulacioni plan „Kameničke ade” nije rađena hidrološka studija, a za novi Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine rađene su dve studije.

Trasa planiranog nasipa za odbranu od poplava usklađena je sa uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, na način da će deo zaštićenog područja NSA 22a ostati u koritu Dunava i neće doživeti nikakve izmene u režimu plavljenja u odnosu na sadašnje stanje. Cilj ovakvog tehničkog rešenja bio je da se zasadi belih topola zadrže u plavnoj zoni.

Za potrebe planiranja i kasnije realizacije nove prve odbrambene linije za zaštitu od visokih voda Dunava u zoni Kameničke ade i brodogradilišta, urađene su dve studije: Hidrološka studija vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade plana generalne regulacije na levoj obali Dunava u Novom Sadu, koju je izradio AD “Vojvodina projekt“ i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (2019. god).

Akvatorijum veslačke staze biće sa kontrolisanim nivoom i protokom vode. Nivo vode u veslačkoj stazi biće na koti od oko 74,5 metara nadmorske visine. Dogradnjom nove odbrambene linije i realizacijom veslačke staze, vodene površine će se sa sadašnjih 20 hektara povećati na 29 ha. Kontrola nivoa vode u veslačkoj stazi će se vršiti na sledeći način: u zapadnom delu Kameničke ade izgradiće se povezni cevovod između Dunava i veslačke staze, sa crpnom stanicom kapaciteta pet kubika vode u sekundi. Povezni cevovod služiće za punjenje veslačke staze vodom iz Dunava. Na istočnoj strani Kameničke ade, predviđa se izgradnja dva kolektora svetlog otvora, dimenzija 2,5 i tri metra, sa kotom dna oko 70,5 metara nadmorske visine, sa ustavom-zatvaračem koji bi služio za regulisanje nivoa vode u veslačkoj stazi, odnosno za pražnjenje iste.

Dve kontrolisane veze sa Dunavom omogućavaju protok vode duž veslačke staze, što doprinosi očuvanju živog sveta u vodi, čime se sprečava zamuljivanje i zabarivanje korita akvatorijuma.

Akvatorijum marine i Dunavca biće pod direktnim uticajem Dunava, što znači da će nivoi vode u njima oscilovati u toku godine, a u skladu sa oscilacijama koje se budu dešavale na reci, pa će se svi prirodni procesi i dalje nesmetano odvijati.

Veslačka staza će biti objekat od prirodnih materijala, sa vodopropusnim dnom i kosinama, kako bi se regulisao nivo podzemnih voda na Kameničkoj adi, kao i na južnom Telepu. Hidrološke studije, prilikom analize uticaja veslačke staze na nivoe podzemnih voda, dokazale su da će se izgradnjom veslačke staze postići bolji režim strujanja podzemnih voda, pošto će ona održavati konstatan nivo vode, samim tim i biljne vrste na Kameničkoj adi imaće znatno bolji dotok vode u korenov sistem.

Podnosilac žalbe naveo je i da je Ribarsko ostrvo spomenik prirode, što je nije tačno.

Navodi se i da će doći do uništenja ovog aluvijalnog ekosistema što će dovesti do nestanka svih trenutno prisutnih životinja i biljnih vrsta. Međutim, novim Generalnim urbanističkim planom Grada Novog Sada do 2030. godine, ovo područje štiti, odnosno planira se kao park-šuma, a sve u cilju očuvanja staništa zaštićenih vrsta.

Za novi Generalni urbanistički plan Grada Novog Sada do 2030. godine, urađen je Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu pribavljena su mišljenja nadležnih institucija. U ostavljenom roku za dostavljanje mišljenja na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Generalnog urbanističkog plana grada Novog Sada do 2030. godine na životnu sredinu, mišljenja su dostavili: JKP „Informatika“; Agencija za energetiku Grada Novog Sada; „Transnafta“ Pančevo; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Direkcija za vodne puteve; Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije u Novom Sadu; JP „Emisiona tehnika i veze“ Beograd; JKP „Novosadska toplana“; JKP „Čistoća“; JVP „Vode Vojvodine“; JKP „Vodovod i kanalizacija“; JKP „Tržnica“Novi Sad; NIS a.d. Novi Sad; Ministarstvo odbrane Sektor za materijalne resurse-Uprava za infrastrukturu; JP „Srbijagas“; Gradska uprava za kulturu; JKP „Put“ Novi Sad; Gradska uprava za zaštitu životne sredine; „Elektromreža Srbije“, a.d. Beograd; JP „Pošta Srbije“ Beograd; Telekom Srbija“ad; „Elektrodistribucija Srbije“, doo Beograd; Gradska uprava za imovinu i imovinsko pravne poslove; JP “Putevi Srbije“; JP „Elektroprivreda Srbije“, Ogranak Panonske TE-TO; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za vodni saobraćaj; JKP „Lisje“; Pokrajinski zavod za zaštitu prirode; JKP “Gradsko zelenilo“; Infrastruktrura železnice Srbije, a.d; JP “Vojvodinašume“; Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i „Novi Sad-gas“ doo.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu bio je izložen na javni uvid, zajedno sa generalnim planom u trajanju od 40 dana (od 28. decembra 2021. godine i trajao je do 5. februara 2022. godine, odnosno 40 dana, što je 10 dana više od zakonom predviđenog roka), uz održane tri javne prezentacije 10, 14. i 21. januara 2022. godine.

O izvršenom javnom uvidu JP „Urbanizam“ sačinilo je Izveštaj o obavljenom javnom uvidu u nacrt plana sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu, sa svim primedbama i odgovorima po svakoj primedbi. Ovaj Izveštaj je prezentovan na javnoj sednici Komisije za planove pred svim zainteresovanim građanima, odnosno podnosiocima primedbi.

Hidrološke studije i podzemne vode

Studija hidrotehničkog uređenja površinskih i podzemnih voda priobalja na levoj obali Dunava u Novom Sadu u zoni Kameničke ade i Ribarskog ostrva koju je izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ (2021. god.).

Obe studije su pokazale da dogradnja prve odbrambene linije neće imati negativnih uticaja na vodni režim Dunava, kako na području grada Novog Sada, tako i na znatno širem području. Dogradnjom postojeće odbrambene linije i izgradnjom veslačke staze, vodni režim će se poboljšati, kako na prostoru Kameničke ade tako i na Telepu, Adicama i Limanu, što će pozitivno uticati na biljni i životinjski svet. Usled klimatskih promena, primetno je dugotrajno smanjenje nivoa podzemnih voda naročito u periodu letnjih meseci, što negativno utiče na isušivanje tla, i dovodi do odumiranja biljnih vrsta. Regulisanjem vodnog režim, povećaće se i nivoi podzemnih voda, čime će korenov sistem imati znatno bolji pristup podzemnim vodama u periodu sušnih letnjih meseci.

U slučaju realizacije dogradnje prve odbrambene linije oko Kameničke ade i brodogradilišta, stogodišnja visoka voda bi se povisila za 1 cm, što je na nivou statističke greške. Postojeća odbrambena linija je 120 cm viša od stogodišnje visoke vode, tako da nema bojazni od plavljenja Novog Sada.

Tradicija veslanja

Veslačka staza planirana je prvi put u Generalnom urbanističkom planu Grada Novog Sad iz 1985. godine.

Istorija veslačkog sporta u Novom Sadu ima dugu tradiciju. Veslački klub „Danubius“ osnovan je 1885. godine, ali od tada pa do danas nije došlo do realizacije veslačke staze. Treninzi veslača odvijaju se na otvorenom toku Dunava. Imajući sve ovo u vidu, smatramo da Grad Novi Sad, i njegovi veslači, zaslužuju da imaju uređenu veslačku stazu u skladu sa međunarodnim standardima, naravno uz poštovanje uslova Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, i očuvanja prirodnog biodiverziteta.

Kamenička ada nije prirodna protivplavna zaštita

U žalbi je navedeno da bi se izgradnjom nasipa za odbranu od poplava “uklonila prirodna protivplavna zaštita Grada Novog Sada i dovelo do urbanizacije ovog područja“. Međutim, stručnjaci ističu da „prirodna protivplavna zaštita Grada Novog Sada“ postoji na drugim delovima toka Dunava, uz prirodno strme padine Fruške gore, te se ne može reći da je postojeća Kamenička ada, prirodna protivplavna zaštita Grada Novog Sada, u pitanju je ravničarski teren sa kotom terena od oko 76,50 m n.m., dok je kota postojećeg nasipa za odbranu od poplava 81,60 m n.m.., odnosno za 5 m viša od postojećeg terena na Kameničkoj adi. Stogodišnja visoka voda Dunava u Novom Sadu iznosi 79,80 m nm., i pri njenom nailasku, ceo prostor Kameničke ade bude poplaven.

Ekipa „Dnevnika”

Izvor: Dnevnik.rs
Link

Antić priznao grešku "Koridora" prilikom seče na Šodrošu, Vučevića "ne tangira" šta građani pišu

JP "Koridori Srbije" napravilo je "proceduralnu grešku" kada je u pitanju seča stabala na Šodrošu kao deo pripreme za izgradnju novog mosta, priznao je direktor ovog preduzeća Aleksandar Antić.

Reagujući na vest koju je objavio portal VOICE, u kojoj se navodi da preduzeće "Vojvodinašume" nije bilo obavešteno o planiranom početku radova na Šodrošu, Antić navodi da to "jeste greška, ali isključivo proceduralna".

"Mi zaista jesmo, na katastarskoj parceli 7386/7, omogućili našem izvođaču radova da izvrši seču određenog broja stabala. Ukazano nam je od strane 'Vojvodinašuma' da bi u proceduralnom smislu trebalo prethodno da obavestimo njih koji gazduju tim delom do privođenja tog zemljišta nameni i mi smo naravno to obustavili. To zemljište niti je šumsko zemljište niti je šuma. Reč je o gradskom građevinskom zemljištu. 'Vojvodinašume' upravljaju tim delom dok se to zemljište ne privede nameni. Mi smo samo preskočili segment da ih obavestimo o toj okolnosti a to je posledica pre svega naše greške", kaže Antić.

Dodaje da je jedan broj stabala posečen, a da će dalju seču nastaviti upravo "Vojvodinašume", te da će sva posečena stabla, uključujući i ona koje je posekao izvođač radova po nalogu "Koridora", biti predata JP "Vojvodinašume".

U vezi sa aktivistima koji kampuju na Šodrošu kako bi sprečili dalju seču, Antić navodi da "uvek ima onih koji osporavaju određene segmente projekta, ali to nas prati kroz istoriju", kao i da ne može svakom projektu da bude aplaudirano.

Mirović: Ne očekujte od inspekcije da zaustavi gradnju mosta

Aktivisti su se obratili i pokrajinskim institucijama, uključujući i nadležne inspekcije.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović poručuje aktivistima da ne treba da se nadaju da će inspekcija zaustaviti projekat.

"Ako se očekuje od inspekcije da iz nekog tehničkog razloga zaustavi izgradnju mosta, ja u tome ne želim da učestvujem, jer inspekcija sigurno neće dozvoliti sebi da zbog nekog tehničkog propusta sada ide naruku nestručnim ljudima koji ne žele dobro Novom Sadu. Onaj ko je protiv izgradnje mosta na toj lokaciji ili je nestručan ili ne želi dobro Novom Sadu", kaže Mirović.

Ljudi se, navodi, suprotstavljaju napretku grada, što je po njemu "misija osuđena na neuspeh".

"Moram da kažem, kao neko ko je inicirao izgradnju Bulevara Evrope 2007. godine, da bi u tom njihovom pogledu na svet ta investicija koja se kasnije godinama realizovala bila besmislena. Onda nije trebalo graditi ni Bulevar Evrope, jer Bulevar Evrope bez tog mosta nema smisao. Vidite samo na jednom primeru kako je ta njihovo inicijativa laička", zaključuje Mirović.

Vučević: Meni bolji volej nisu mogli da nabace

Iako je pismo građana koji kampuju na Šodrošu gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević dobio još 15. juna, on nema nameru da sa njima razgovara, a još manje da ispuni njihove zahteve, jer, kako kaže, njega "ne tangira" šta oni pišu i neće da učestvuje u "medijskom pravljenju pompe".

"Preduzeću sve što je u skladu sa zakonima da Grad Novi Sad posle 70 godina dobije taj most. Svako ima pravo da iskazuje nezadovoljstvo, to je deo demokratskog ambijenta. Mene to ni najmanje ne uzbuđuje, niti me nervira, niti imam dileme - četvrti most će biti izgrađen. Ne može 10 ljudi da od grada pravi taoca i teroriše 400.000 ljudi. Da pričamo o pomeranju mosta koji je ucrtan pre 70 godina? Ja ne mogu da učestvujem u tome", navodi gradonačelnik.

Dodaje da neki drugi saziv Skupštine možda odluči da "izbriše most" iz planova, ali da se on nada da neće imati vremena, jer će most do tada već biti izgrađen.

"Svako svoj posao nek radi - mi mirno, oni ako hoće nek galame. To je njihovo pravo i ne osporavam im i ne osporavam njihov aktivizam... Hvala im na tome i ja ću još čvršće da branim most. Meni bolji volej, što bi rekli sportskim rečnikom, nisu mogli da nabace - ja branim most, a oni protiv mosta", zaključuje Vučević.

Podsetimo, aktivisti i građani dežuraju na Šodrošu od 12. juna. Oni su se organizovali u kamp u kom priređuju različite aktivnosti i tribine, dok istovremeno blokiraju prilaze kamionima i građevinskim mašinama. Tri dana kasnije, 15. juna, oni su predali pismo za zahtevima gradonačelniku Milošu Vučeviću. Odgovore još nisu dobili, a sudeći po gradonačelnikovim današnjim izjavama, to se najverovatnije nikad neće ni desiti.

Izvor: 021.rs

"Koridori" dobili "zeleno svetlo" za radove na Šodrošu, očekuje se skori dolazak mašina

"Koridori Srbije" dobili su dozvolu za privremenu saobraćajnicu sa mostovima sa bačke strane, za potrebe izgradnje mosta u produžetku Bulevara Evrope.



Dozvola je, saznaje 021.rs, ishodovana 15. septembra, nakon što je prvobitno nedelju dana ranije odbačena zbog nepotpune dokumentacije, odnosno jer još uvek nije bilo rešeno pitanje vlasništva nad nekoliko parcela.

Investitor je uz dopunjen zahtev za privremenu dozvolu dostavio izjavu kojom garantuje da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na spornim parcelama, nakon čega je i odobren zahtev "Koridora".

Uz to, "Koridori" su dostavili i izjavu "Novi Sad - Gas" kojom se potvrđuje da je ovo preduzeće vlasnik postojećih gasovodnih instalacija, te da je zaštita obrađena idejnim projektom. Saglasnost na eleborat zaštite dao je "Novi Sad - Gas".

Kako se navodi u Rešenju o privremenoj građevinskoj dozvoli, radovi obuhvataju privremenu saobraćajnicu sa privremenim mostovima za potrebe građenja mosta preko Dunava, izvođenje priključka na jaavnu saobraćajnicu, kao i zaštitu gasovoda i vodovoda.

Predračunska vrednost radova iznosi 2,3 miliona dinara bez PDV-a.

Reč je o drugoj fazi fazne izgradnje privremenih saobraćajnica koja se odnosi na bačku stranu, dok je dozvola za sremsku stranu ishodovana 31. maja ove godine. Direktor "Koridora" Aleksandar Antić tada je rekao da je eksproprijacija na sremskoj strani završena, a da je preostalo da se reguliše nekoliko parcela na novosadskoj strani.

I za ovu fazu radova utvrđeno je da ne postoji zakonska obaveza pokretanja procedure procene uticaja na životnu sredinu.

U petak, 23. septembra "Koridori" su Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podneli i zahtev za prijavu radova, a o ovom postupku se još odlučuje. Ukoliko se u skorije vreme odobri početak radova, to bi značilo da će građevinske mašine ući i u onaj deo područja gde se trenutno nalazi "Šodroš survivor kamp", osnovan upravo sa ciljem da spreči seču šume i građevinske radove u ovom delu grada, koji nazivaju "plućima Novog Sada".


Geo Srbija (za parcele označene crvenom bojom prijavljeni su radovi)

Kamp na Šodrošu formiran je 12. juna nakon seče nekoliko stabala u sklopu pripremnih radova kineske kompanije CRBC (China Road and Bridge Corporation). Do sada su nadležni uglavnom uspešno ignorisali građane koji su osnovali kamp na Šodrošu, dok su kamperi reagovali na svako prisustvo radnika privatnih i državnih firmi. Poslednji incident dogodio se kada su aktivisti, 16. septembra, oterali radnike "Milenijum tima" koji su navodno imali nalog da razminiraju prostor, odnosno da provere da li na ovom području gde se planira gradnja ima zaostataka eksplozivnih sredstava iz vremena bombardovanja ili od ranije.

Usledila je i najava radikalizacije borbe ukoliko nadležni ne odustanu od projekta "Novi Sad na vodi", a aktivisti su obećali da nijedna mašina neće "zaorati ni pedalj područja koje brane", niti će jedno drvo biti posečeno.

U međuvremenu je Bernska konvencija u Strazburu otvorila proces povodom uništavanja staništa zaštićenih divljih vrsta na području Šodroša i najavila mogući dolazak inspektora. Upućen je i poziv nadležnima da obustave sve radove na izgradnji četvrtog mosta i obilaznice u nastavku Bulevara Evrope do okončanja procesa nadzora.

Izvor 021

Градилишна табла за нови мост у продужетку Булевара Европе
Извор: А. Латас (danas.rs)

Табла је у међувремену уништена од стране појединих „активиста” на данашњем протесту.

Da smo bogata drzava ja bi pravio most ispod Dunava. Ovako je neminovno da ce se unistiti prirodno staniste mnogih zasticenih vrsta ptica i prosto je neverovatno da se sve institucije koje se bave ocuvanjem prirode oglusile o poziv na reagovanje.

Otise, prijatelju, a ko sme da reaguje? Vidis gde smo i sta smo. Najvece protuve pozivaju na demokratiju, a ovamo sve rade da u sistemu bude sto manje demokratskih principa.
Nas gradonacelnik p(r)oziva ministre, zbog sarenolikih izjava. Kao, treba da imamo jedinstven stav itd. Niko nema prava na svoje misljenje, samo misljenje partije...

Zar taj plan nije u planovima poslednjih 30 godina?
Svo vreme, sve vlasti niko ništa i tek sada se pravi ova drama? Znači da manjina ugnjetava većinu.
Vremena je bilo ohooohooo. Glasalo se na 10 izbora za sve ove godine. Izabrao se put. Plodovi rada. Šta je tu kriv Kinez ili bilo koji radnik da se psuje i sikanira. To nikako nije način.


Sent from my SM-S908B using Tapatalk

Цела Каменичка ада узурпирана илегалним оградама и објектима, али то овима не смета, нити смета птицама? Нешто нисам видео да иду да протестују што се буши национални парк или диже мост код Каћа где су исто посекли део шуме у приобаљу. Овде спомињу неки НС на води, а заправо је колико знам такав назив добио онај план Галенса у бродоградилишту који опет не излази на Шодрош нити на Рибарско острво. То што се ради је класично политичко препуцавање, поготово кад видим дежурне мирођије на сваком протесту против власти. Мало су фриленсери, мало еколози, па револуционари, па феминисткиње итд... Све по потреби.
О мосту и решењу би могло да се дискутује, али план постоји од 60тих ако се не варам.

Mislim da most treba da bude tu. Što se tiče NS na vodi, zbog gramzivosti dobro poznatih struktura, propuštena je prilika da se ceo taj deo uredi za rekreativne potrebe sa po kojom čardom, kafanom, klubom, igralištima, generalno za rekreaciju. Nešto poput Donau Insela u Beču.

...ili barem Ade u BG.

mmirkovic napisao/la:
Deo sume u Kacu o kojoj ti pricas pripada crkvi i tu su zasadi topole koji oni redovno seku i prodaju.
A taj plan o kome ti pricas da postoji jos iz 60ih jeste takodje planirao i obilaznicu oko Novog Sada sto to sada i jeste, ali 60 godina kasnije to vise nije obilaznica, koliko puta to treba da se napomene? Postacemo grad gde ce obilaznica ici usred grada.

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la: Обилазницу нисам ни спомињао јер овај правац то и није. Чак су то на крају рекли и ови из власти јер им та реч добро дође у маркетиншке сврхе. Теретни саобраћај ће свакако ићи на мост код Каћа. Права обилазница би ка западу ишла планираним путем за Паланку па би иза Футога ишла преко Дунава ка беочинској обилазници. Али то данас делује као далека будућност.