Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja.
Billy:
da mi laici ne spekulisemo... a sve nas to kopka.
Recimo da finansiranje ide po planu i da se pita samo struka i Dunav. Koji je realan rok za zavrsetak mosta po tvom misljenju?
Odgovor:
Hvala na pitanju Billy.
Po mom mišljenju – kraj 2016, tj. približno onako kako je najavljeno.
Tačan datum je nemoguće odrediti zbog mnogo uticajnih prirodnih faktora, o čemu sam ranije već delimično pisao. Ukratko o najvažnijim:
Vetar:
Vetar vrlo bitno utiče na rad kranova, zavarivanje i betoniranje.
Vetar ograničava rad svih kranova uopšte, bez obzira na kom objektu su angažovani.
Naš sezonski vetar – košava duva 1, 3, 5, čak i 7 dana po meteorološkim opažanjima. Na visini od skoro 50 m iznad tla na koju će se dizati segmenti lučnog mosta, brzina vetra je oko 1,3 puta veća nego na 10 m visine od tla. To znači da je aerodinamički pritisak vetra na segment koji se diže na visiniu od 50 m, 1,3x1,3 = 1,69 puta veći nego na visini od 10 m, odnosno tlu.
Delovanje vetra može da zaljulja teret. Nastale inercijalne sile tereta deluju na kran, a ako se radi van pravila onda to može i katastrofalno da se završi – padom krana i tereta.
Zbog opisanog, svi savremeni kranovi imaju anemometre – instrumente za merenje brzine vetra. Ako brzina vetra pređe dozvoljenu vrednost, kran ne sme da bude u pogonu.
Pored krana vetar nepovoljno deluje i na zavarivanje čelične konstrukcije, remeteći omotač zaštitnih gasova koji štite zavar.
Pri betoniranju, (na ovom mostu se misli na oko 3800 m3 betona kolovoznih ploča), vetar isušuje svež beton i na taj način remeti njegovu negu.
Temperatura:
Niske temperature mogu da ugroze zavarivanje. Problem se do neke mere rešava povećanim predgrevanjem (reč je o temperaturama oko 200
oC) zone čelika u kojoj se zavaruje i kontrolisanim hlađenjem zavarenog spoja (opet kontrolisanim zagrevanjem). Ove mere usporavaju zavarivanje.
O osoblju na zavarivanju – zavarivačima pre svega, kojima su ruke i lice izloženi ogromnoj toploti (kao u električnom šporetu), a telo na recimo -5
oC (kao u frižideru), da ne govorim.
Relan minimum temperature vazduha pri kom još može nekako da se radi zavarivanje je zato oko -5oC.
Niske temperature ugrožavaju i betoniranje kolovoznih ploča. Odavanje toplote iz betona je povećano, čime su ugroženi hemijski procesi unutar betona. Rezultat može da bude, (naravno pri nepropisnom radu), beton bitno smanjenih fizičkih karakteristika.
Nivo Dunava:
Nivo Dunava je vitalno važan za lansiranje lučnih mostova preko reke, (videti sliku 01).
Pri svakom vodostaju manjem od minimalnog plovnog ili višem od maksimalnog plovnog –plovidba je zabranjena, prema tome nema ni lansiranja mosta.
Pri vodostaju koji je blizak minimalnom plovnom, dubina reke može da bude nedovoljna za gaz barži koje nose prednji kraj mosta. Rešenje (ili “rešenje”) može da bude kopanje dna Dunava za recimo 0,5 m na putu barži do srednjeg stuba, što je – naravno – višestruko nepovoljno rešenje, ali teoretski i praktično moguće.
Sa druge stran izbor barži je takođe ograničen. Ne možete naći barže koje imaju ogromnu nosivost a plitak gaz, (recimo 1 m).
Ovo, kao i lansiranje uopšte oba lučna mosta preko Dunava, je izuzetno složena tehnička problematika koju rešavaju projektanti mosta i izvođači lansiranja, o čemu ćemo kasnije mnogo detaljnije da govorimo.
Sve rečeno je dobro poznato svim izvođačima, to su iskusna preduzeća koja se sa ovakvim situacijama bore decenijama. Niko od njih ne može, međurim, da “vaspita” prirodu. Uprkos svim meteorološkim praćenjima, statiskama i iskustvima, sve situacije su moguće, pa i one koje ne odgovaraju radovima – ili ih čine bitno skupljim nego što je planirano, ili ih potpuno onemogućavaju što je takođe strašan udar na izvođače.
Bogdus:
Kako ce se resiti problem potopljenog zagata? Tj. kako ce se izbaciti voda napolje i spreciti prodiranje nove?
Odgovor:
Hvala na pitanju Bogdus.
Problem, zapravo, ne postoji.
Ovaj potopljeni priboj i treba da bude ispunjen vodom u ovoj fazi radova na centralnom stubu.
Objašnjenje sledi uz sliku 02 – šematski prikaz sedam koraka izgradnje temelja i stuba u vodi.
1: Stanje pre izgradnje, postoje samo voda i tlo.
2: Pobijaju se čelične talpe koje čine priboj.
3: Izliva se beton na dno tla, u nivou dna ili ispod nivoa dna. Ovaj sloj betona je svojevrstan čep za dno prostora ograđenog pribojem.
4: Ugrađuje se horizontalni čelični ram koji treba da drži talpe kad se ispumpa voda iz priboja.
5: Ispumpava se voda iz priboja. Težina betonskog čepa (sila G) je veća od sile uzgona vode koja je prodrla kroz tlo (sila U) i voda ne može više da prodre u prostor priboja sa donje strane. Horizontalni ram, opet, osigurava priboj na delovanje hidrostatičkih i hidrodinamičkih pritisaka vode reke oko priboja.
6: Unutar priboja, u suvim uslovima se montira armatura temeljne stope i stuba, posle čega se stopa i stub i betoniraju.
7: Vade se talpe priboja, a ostaje gotova armiranobetonska konstrukcija stuba na svojoj temeljnoj stopi.
Sve ovo se izvodi po posebnom projektu koji radi izvođač, sa obimnim proračunima i mnogobrojnim crtežima priboja i konstrukcija unutar priboja.