TEMA: Novi Žeželjev most

Moja pretpostavka je da je sa da privremenim spojevima potrebno formirati luk sa nekim prostornim tolerancijama +/- 3 mm za pojedine kontrolne tačke dok je oslonjen na pomoćne oslonce.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja.


Hvala učesnicima Foruma na pitanjima. Još jedan dokaz aktivnog odnosa prema temi.
Lično mislim, da ovakva pitanja mogu da interesuju svakog građanina koji prati gradnju mosta.
Odavde do zaključka da profesionalni novinari mogu mnogo da nauče od učesnika ovog Foruma, put je vrlo kratak!

Sada kratki ogovori na pitanja, redosledom kako su stizala.
Deo će biti u ovom postu, deo u idućem.



Bogdus:
“Jel mi se dobro cini ili su manji luk 2013. godine gradila 2 ovakva krana simultano sa obe strane?”
“Generalno sticem neki utisak da je oprema kod graditelja bila bolja pre 2 godine - zastitne prsluke su skoro svi radnici su nosili, sada ih mali broj nosi koliko sam uspeo primetiti a generalno cini se i da ima manje radnika nego tada ....”

Hvala na pitanjima Bogdus. Sva zapažanja su tačna!

O kranovima:
Na montaži manjeg lučnog mosta radila su dva krana, ali mnogo manje nosivosti od nosivosti krana koji se sada koristi za montažu većeg lučnog mosta.
Na fotosu iz posta #551/str.28 vidi se da tadašnji kranovi nisu mogli da podignu u celini prvi segment većeg lučnog mosta, nego su morali da dižu polovinu po polovinu. Zbog toga je zavarivanje podužnog nastavka moralo da se uradi na montiranoj konstrukciji što je, razumljivo, otežalo posao.
Zašto odmah nije korišćen ovaj, sadašnji kran?
Moguća su dva odgovora: 1) veći kran nije bio slobodan za iznajmljivanje, a prema težini segmenata luka manjeg lučnog mosta i ova dva manja su mogla da obave posao; 2) cena iznajmljivanja dva lakša krana je bila manja od iste za veći kran.
Za montažu segmenata lukova većeg lučnog mosta nije bilo alternative – morao se koristiti kran odgovarajuće nosivosti i mobilnosti, bez obzira na cenu iznajmljivanja.

O radnicima:
Svi radnici, (radnici u najširem smislu – majstori neposredno na konstrukciji, inženjeri izvođača i nadzora, projektanti kad su na gradilištu), moraju da nose šlem (kao zaštitu) i signalni prsluk (zbog vidljivosti).
To što neki od radnika ne nose signalni prsluk verovatno je stvar nediscipline. Možda su novi na gradilištu. Bez obzira na moguće razloge nenošenja prsluka, propisi o bezbednosti se moraju poštovati! Propust je rukovodećeg osoblja podizvođača i izvođača što se ovaj deo mera sigurnosti na radu ne poštuje.

O broju radnika:
Verovatno je decembra 2013. bilo više radnika na gradilištu nego sad.
Mogući razlozi su:
- front zavarivanja je decembra 2013. bio mnogo širi; veći broj sastavljenih segmenata lukova koji se moraju zavariti, takođe i zavarivanje segmenata pešačkih staza;
- sada se još nisu prikupili svi zavarivači do punog broja; ovo je moguće pošto zavarivača znanja i kvaliteta rada potrebnim za ovakav most u Srbiji ima vrlo malo (o čemu smo ranije već govorili), pa ne mogu da se dovedu tako brzo na ovo gradilište; koliko čujem ovaj broj zavarivača je za sada dovoljan za trenutne radove.

O opremi i radovima:
Oprema za rad na mostu je ista kao ranije, tu nema nikakvih razlika.
O stubu 3 smo već rekli neku reč – o promeni tehnilogije iskopa i razlozima za to. Puni nastavak se radova kreće ovih dana.

Blueye81:
“Mislim da Inzenjer zasluzuje da mu ovaj forum kupi dron ili na neki drugi nacin da mu se oduzi za njegov doprinos forumu ”.

Blueye81 hvala na pohvali.
Vi ste, čini mi se, prvi put na Forumu sa komentarom. Dobrodošli!
Vaš “predlog o dronu” je zaista duhovit, (duhovitost - još jedna karakteristika ovog Foruma), hvala Vam na njemu!
Šalu na stranu ali razgovor sa prijateljima nije nešto što se naplaćuje na bilo koji način. To je pravo zadovoljstvo i nezamenljiva stvar, jedna od onih koje obogaćuju život.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja o kablovima.


Da nastavimo naš razgovor odgovorom na temu kablova vešaljki mosta.
(Bilo je potrebno malo vremena da se pripreme slike i najjednostavnija objašnjenja, inače razgovor o tehnici bez slike je potpuno besmislen.


Bridgeboy:
“Kog tipa su užad vešaljki?”
Bridgeboy:
“Predpostavljam da su vešaljke već izradjene na projektovanu dužinu .... ”

Odgovor:
Bridgeboy hvala na pitanjima i što se tehnike ovog mosta tiče, prava su!

Temu “kablovi” smo načeli postom #949/str.48, osnovnim definicijama pojmova koji su povezani sa kablovima.
Direktni odgovori na pitanja:
- Vešaljke su od kablova. Svaki od kablova čini po 55 paralelnih strukova. Svaki struk čini 7 spiralno upredenih žica. Isporučilac i montažer kablova je švajcarska firma VSL (preko svoje ćerke firme u Poljskoj).
- Kablovi vešaljki nisu izrađeni. Biće pripremljene njihove komponente (ankeri, strukovi, cevi omotača), neposredno pre montaže. O ostalim najbitnijim pojedinostima u nastavku teksta uz pomoć slika.
(Korišćene su slike iz VSL-ovih prospekata raspoloživih na Internetu).

Slika 01:
Šema kabla sa osnovnim konstruktivnim delovima. O svakom od delova može mnogo da se kaže. Detaljnije ćemo kasnije ako postoji interesovanje.




Slika 02:



Šema kabla sa osnovnim merama. Zaokružen je kabl koji će biti primenjen na ŽDM u Novom Sadu.
Svaki od kablova mosta fiksiran je na oba kraja: dole – u zategama, gore – u lukovima.
Kabl se montira metodom instalacije struk po struk, tj. jedan po jedan struk do svih 55, na licu mesta.
Strukovi se potežu sa jednog kraja (aktivan kraj), dok su na drugom fiksni (pasivan kraj kabla).
Uobičajeno je da je aktivan kraj kabla dole, (na mostovima sa kosim zategama to je greda, na ovom mostu to bi bile zatege), a pasivni gore (u pilonima, odnosno lukovima).
Na ovom mostu je obrnuto: aktivan kraj kablova je gore – u lukovima. Zašto?
Razlog je nedovoljan prostor u zategama za smeštaj ankerne konstrukcije i obezbeđivanje dovoljnog prostora za rad presa za zatezanje strukova.
Rešenje sa izbacivanjem ankerne konstrukcije van zatege, tj. na zategu, (što je primenjeno na mnogo mostova u svetu), i obezbeđivanjem na taj način potrebnog slobodnog prostora (mera Amin), u ovom slučaju je odbačeno. Razlozi su: sigurnost ankerovanja kabla (nepristupačno spolja), neuporedivo bolja zaštita od korozije, bolji estetski izgled mosta.
Sa druge strane u lukovima ima mnogo mesta, prohodni su, unutrašnjost je osvetljena, rečju – postoje svi povoljni uslovi da aktivan kraj kablove bude u lukovima.

Slika 03:



Kablovi mosta na gradilištu, (videti post #963/str.49), i slike montaže kablova struk po struk na dva mosta u svetu.

Slika 04:



Kako se, najzad, montiraju kablovi?
Slikom je sažet ceo proces u osnovnim crtama.
Očigledno je, međutim, da je montaža kablova samo deo mnogo šire operacije koja se ne tiče samo kablova.
Zatezanjem kablova menja se geometrija konstrukcije. Krajevi kabla (u zategama i lukovima) nisu nepokretni u prostoru, pomeraju se sa promenom sile zatezanja u njima. Osim toga, posle montaže biilo kog kabla, menja se geometrija konstrukcije, a sa njom i sile u prethodno montiranim kablovima. Isto tako se u tom kablu menja sila posle montaže kablova koji dolaze posle njega na red.
Tu je naravno i neizbežna temperatura lukova, zatega i kablova (sve tri mogu da budu različite!), koja posebno komplikuje ceo proces.
Sve sile u kablovima na kraju montaže moraju da budu jednake onim projektovanim, za stanje mosta kakav je u vreme montaže kablova, tj. sa težinom samo čelične konstrukcije.
Dalje promene sila u kablovima takođe moraju da odgovaraju onima iz projekta mosta za naredna stanja: pet različitih statičkih sistema mosta tokom lansiranja, pa izrada betonske kolovozne ploče, pa nanošenje stalnih tereta (tucaničkog zastora, šina, asfalta, razne opeme, instalacija, ...).
Sve zajedno je izuzetno složena problematika, potpuno vanserijska kao tehnički problem. U Srbiji se ovako nešto radi prvi put.

Slika 05:
Dva načina zatezanja kabla:
- velikom presom koja zateže kabl u celini; presa je teška 500 do 2000 kg (!), u zavisnosti od veličine kabla;
- malom presom koja zateže struk po struk kabla, teška do 20 kg.
Postupak sa velikim presama sprovodio se na mostovima sa kosim kablovima do 80-tih godina 20. veka. Poslednjih 20 i više godina preovlavladava način montaže struk po struk.
Kod kablova montiranih struk po struk moguća je zamena bilo kog od strukova, bilo kad u eksploataciji mosta i bez zaustavljanja saobraćaja.

Imajući u vidu red veličine sile na koju su projektovani kablovi (700 t) sasvim je razumljiv izbor tipa kabla.
Kako je užad zaštićena slojem HDPE-a nema razloga za brigu oko korozije usled produženog lagerovanja na gradilištu.
Mislim da nije rečeno ovde da se užad pre same instalacije isecaju na potrebnu dužinu u skladu sa projektovanim vrednostima i trenutnim temperaturnim uslovima.
Svakako hvala na detaljnoj prezentaciji sistema.


Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Srednji potporni stubovi rastu:



Zakacena je treca greda na kran i ceka montazu:



Na srednjem stubu konacno neki razvoj dogadjaja. Videh 5-6 radnika kako se vrzmaju nesto i mada je jako tesko videti nesto sa DZ mosta izvirivanjem sam skontao da se na barzi nalazi dosta cevi (kad se zumira slika pogledati barzu) koje ce nadam se da sluze za ispumpavanje vode:

Postavljene su treća i četvrta greda:

Dizalica se prebacuje na novu kotu:

Sevaju varnice na montaži potpornih stubova

Pomoćnih oslonaca.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Odgovori na pitanja o tačnosti montaže.


Pitanja:

TurboMaximus:
..toleracije od 3 mm ... “Može li malo konkretnije o ovome. Pokušavam da poverujem”.
“Dobra geometrija i relaksirani varovi rasterećuju konstrukciju od nepotrebnih i nepredvidivih napona, razumem to, ali 3 mm?! Zanima me na koje se to mere konkretno odnosi.”


Odgovor:

Hvala na pitanjima TurboMaximus i izvinjenje zbog kašnjenja odgovora.

Mala priprema, pre odgovora:
Kolika su 3 mm? Razmaknimo prste – palac i kažiprst, na razmak od 3 mm. Mala mera? Da!
Osnovni stručni termini vezani za sandučaste preseke konstrukcije dati su na slici “Preseci lukova”.

Dakle, u svakoj izradi i montaži bilo koje konstrukcije postoje nesavršenosti (imperfekcije).

Recimo, jedan segment luka je rombičan a ne pravougaoni. Ovo “rombičan” je grub izraz za imperfekciju, gde se dužine dijagonala preseka razlikuju npr. za 4 mm (a teoretska dužina im je 5292 mm). Drugi segment luka (koji se sastavlja sa prvim na montažnom nastavku) je recimo isto rombičan ali na suprotnu stranu.

Pri montaži segmenti (plavi i crveni na slici) mogu da se mimoilaze, ili da budu rotirani jedan u odnosu na drugi.

Sada dolazimo do famozna “3 mm”.

Ako se dva susedna segmenta na montažnom nastavku ne poklapaju u nekom delu preseka za 3 mm, a limovi su recimo debljine 30 mm, to znači da će njihov zavareni spoj biti debljine 30-3 = 27 mm = 30 x 0,9, a ne svih 30 mm. Posledica je povećanje napona 1/0,9 = 1,11 puta. Ako je npr. napon u luku na tom mestu po projektu 200 N/mm², znači da će zbog imperfekcije da se poveća na 200x1,11 = 222 N/mm².
Konstrukcija je tako projektovana da ova lokalna povećanja napona može da podnese bez problema, međutim, imperfekcije se moraju držati strogo pod kontrolom!
Podrazumeva se, naravno, da i sva podužna ukrućenja moraju da se tačno sretnu u prostoru.

U prethodnom smo govorili o imperfekcijama u ravni poprečnog preseka konstrukcije, (lukova u ovom slučaju), tj. o odstupanjima u pravcima lokalnih osa preseka y i z.
U montaži se vodi računa i o trećem pravcu – podužnom pravcu x, upravnom na presek.
Sabiranje više podužnih odstupanja od projektovanih mera, npr. 8x3mm = 24 mm u luku, a na primer kod zatega 10x(-3mm) = -30 mm (na suprotnu stranu), proizvodi ukupnu imperfekciju krajeva jednog kabla od 24+30 = 54 mm.
Ovo znači da će horizontalna kateta trougla kabla (kabl je na hipotenuzi) biti duža ili kraća za 54 mm, tj. kabl neće biti upravan na ankernu konstrukciju, (videti sliku “Kablovi”).

Ovi uprošćeni primeri pokazuju značaj “3 mm” i objašnjavaju zašto je potrebno vreme za doterivanje konstrukcije u pravilan prostorni položaj mnogo duže od samog dizanja segmenta.
Montažu mosta prate svakodnevna brojna geodetska merenja: pre zavarivanja, posle zavarivanja. Mere se takođe i skupljanja od zavarivanja – poprečna i podužna.
Promenljiva temperatura ambijenta stalno menja dužine, pa se izmerene veličine stalno moraju korigovati na referentnu temperaturu preko obimnih proračuna.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: Slike sa gradilišta 2015-08-18 do 26.

Bogdus je već pravovremeno ilustrovao poslednje događaje na montaži mosta.
Da dodam i ja četiri fotosa uz kratke komentare.



Na fotosu od 18. avgusta vidi se priprema poprečne grede: greda se gasnim sečenjem skraćuje na potrebnu meru. Posle obrade žljebova za zavarivanje na oba kraja sledi dizanje (fotos od 19. avgusta).
U toku su zavarivanja montažnih veza segmenata lukova i poprečnih greda (fotos 01 od 26. avgusta).
U toku je, zapravo sada se završava, priprema (plavog) krana za nastavak montaže.
“Plavi kran” zamenjuje, naime, “beli kran”.
Beli kran odlazi na drugo gradilište, dok je plavi takođe potpuno odgovarajući za nesmetani nastavak montaže mosta.

Uskoro novi izveštaji ...

Ok, 3mm kao lokalnu grešku mogu da progutam.

Kad bih ja radio taj most, i da krenem iz Petrovaradina, promašio bih srednji stub za par metara, a na novosadskoj
strani bih stigao skoro do ulice Marka Miljanova.

Jednom sam nesto ukrajao od nameštaja što nije bilo pod pravim uglom. Na kraju je bila katastrofa jer nikako nisam mogo da prenesem ugao kosine plafona na ono sto sam radio.
Da nije bilo ABS kant trake, ručno zalepljene ukoso......

A ovde je zastrašujuća a jednostavna činjenica da 3mm može da bude 10% nečega.

Na ovom mostu nigde nema pravog ugla, osim između kablova i ankernih konstrukcija zatega i lukova.

Srecom, nikom nije palo na pamet da me pusti ni blizu gradilišta.

Ukratko, neizmerni respekt svima koji rade na projektovanju i izvođenju radova na mostu.

I pitanje Inženjeru, čime merite:

a) male dužine (do 10 metara), npr. dimenzije kutije segmenta luka,
b) one mnogo veće, u prostoru, ukoso ponekad prema sve tri koordinatne ose (npr. razmak između dva luka, na koji skraćujete poprečnu gredu).



Na kraju, komentari mog komšije koji radi na mostu:
radnicima je poslednje isplaćen deo aprilske plate, a kad se
političari pojave na gradilištu radnike uklanjaju iz vidokruga
da ne bi neko nešto slučajno pitao ili komentarisao.

Ne kapiram dodatne pare su uplacene a oni nemaju novac ni da isplate zarade? Zasto? Neko krade, dampovane su cene ili sta? Neverovatno...

Ugovorena cena je bila desetak miliona evra ispod proseka ostalih ponuđača.
Dodajmo na to i objektivno nepredviđene probleme sa srednjim stubom.
Ne znam ko su podizvođači na projektu, ali na bazi tako niske cene problemi su se mogli i ranije nazreti.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Dakle dampovanje...

Ako ne grešim, video sam danas tzv. Beli kran u Grdelickoj klisuri. Podiže betonske elemente vijadukata na gradilištu novog autoputa.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

Potporna konstrukcija deluje završeno:





A sa gotovog luka se skidaju preostali potporni stubići: