TEMA: Novi Žeželjev most

Danas oko 14h

Sent from my LG-D855 using Tapatalk

Mene malo zzz..telefon. "Beki" = "Neko"

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Nekoliko panorama od danas


Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2017-10-28; O prilaznim mostovima.


Pitanje Kajpers_belta ćemo iskoristiti kao povod za širi komentar o prilaznim mostovskim konstrukcijama na levoj i desnoj obali.


Pitanje Kajpers_belt, #3042:

“Pitanje za Inžinjera:
Usled čega mali sremski most još uvek nije na svom mestu, nego stoji izdignut?”

Odgovor:

Direktni odgovor:
Najverovatnije zato što bi se spuštanjem mostovske konstrukcije smanjio prostor ispod.
Dovoljno prostora ispod mosta je potrebno zbog montaže privremenih oslonaca – ima ih i ovde, ne samo kod lučnih mostova – neophodnih prilikom betoniranja kolovozne ploče.

Prošireni odgovor:

Prilazni mostovi su ostali u potpunoj senci lučnih mostova preko reke. Sada je prilika da tu nepravdu u nedostatku pažnje za njih bar donekle ispravimo.

Oba prilazna mosta imaju sličnu osnovnu noseću konstrukciju:
- dve bočne čelične grede, preseka jednakog presecima zatega lučnih mostova;
- sredju, spregnutu gredu, koju čine čelična greda sa gornjim pojasom - betonskom kolovoznom pločom;
- sve tri grede povezuju poprečni nosači kolovozne konstrukcije.

Sistem je na prvi pogled jednostavan. Nije ga bilo,međutim, lako projektovati:
- Opterećenja su izrazito različita, železničko opterećenje je mnogo veće od drumskog.
- Posledica različitih opterećenja je i velika torzija mosta. Torzija mosta uzrokuje i pomeranje železničkih šina, odnosno uvrtanje koloseka. Denivelacija šina je strogo ograničena na 3 mm/3 m, zbog osiguranja kontakata točkova železničkih vozila sa šinama. Pomenuta mera zavisi od projektovane brzine vozova na mostu. U ovom slučaju se odnosi na vozove sa max V = 160 km/h. Za veće brzine ova mera dozvoljene denivelacije šina koloseka se smanjuje. Naš most, sa denivelacijom šina do 0,5 mm, više nego zadovoljava kriterijume za vozove velikih brzina, (High speed trains, V > 200 km/h).
- U pogledu frekvencija vertikalnih oscilacija most mora da se nađe u određenom frekventnom opsegu. Ako su frekvencije 1. tona oscilacija više, most je prekrut, ako su niže – potreban je vrlo dug i komplikovan dinamički proračun da dokaže valjanost konstrukcije.
- Most mora da zadovolji, između ostalih uslova upotrebljivosti, i onaj za udobnost korisnika, tj. da vertikalna ubrzanja konstrukcije budu najviše 1,3 m/s². To slikovito znači, da se kafa na stočiću putnika ni ne zatrese!
- Torzija mosta izaziva velika savijanja kolovozne ploče koja sve to mora da izdrži sa mimimalnim prslinama, (do 0,3 mm širine). Ovo je neobično važan uslov za sve betonske konstrukcije, (kako od armiranog, tako i od prednapregnutog betona). Neispunjenje tog uslova – šire prsline od dozvoljenih – omogućava prodor vode u betonski element i koroziju armature, odnosno kablova za prednaprezanje ako nisu dodatno zaštićeni. Delovanje korozije na kablove za prednaprezanje je inače daleko opasnije za konstrukciju od korozije armature. Na našem mostu prednaprezanje kolovozne ploče nije projektovano, prema tome ni izvedeno. Uzgred, nemačkim tehničkim propisima je zabranjeno izvoditi kod drumskih mostova betonske mostovske kolovozne ploče od prednapregnutog betona!

Svi pomenuti tehnički zahtevi se odnose, razumljivo, na sve četiri mostovske konstrukcije. Ima ih još mnogo, pomenuti su samo ovi – najinteresantniji za široku publiku.
Nije potrebno ponavljati da o pomenutim i drugim – nepomenutim tehničkim uslovima, nije bilo ni pomena u vreme pre 60 godina. To je razlog da stari mostovi, čak i da su u savršenom stanju održanosti, ne odgovaraju sadašnjem nivou tehnike i moraju se ili ojačavati, ili se saobraćaj na njima redukuje, ili se čak u potpunosti uklanjaju i zamenjuju novim!

Najzad, vratimo se na pitanje Kajpers_belta.
Prilazni mostovi se pre betoniranja oslone, približno u trećinama raspona, pa se onda betonira kolovozna ploča. Posle dostizanja čvrstoće betona od min 70% projektovane, privremeni oslonci se uklanjaju i most počinje svoj život kao spregnuta konstrukcija, za sva opterećenja, počev od sopstvene težine.
Ako se ne bi postupilo na opisani način, konstrukcija mosta bi radila kao spregnuta samo za stalna opterećenja (težine tucaničkog zastora, asfalta, opreme) i saobraćajna opterećenja.

Primedba:
Slike u prilogu su preuzete iz raznih predavanja o mostu koja je prethodnih godina održao njegov projektant Aleksandar Bojović i snimci Aerodrona (koji stiču i svetsku popularnost na YT-u!).

Nastavlja se ...
Iako se gradnja mosta bliži kraju, ima još mnogo interesantnih tehničkih tema o kojima možemo da razgovaramo.

Malo je lošiji kvalitet slike, jer sam zumirao telefonom 10x, ali je lepo videti lukove na svom mestu čak sa Bulevara Evrope , još kad bi uveče svetleli celi, a ne samo onaj gornji deo....

Ne znam kako nam je promakao ovaj video od ALE heavylift. Otpremio na youtube Dusan Kovacevic. Bas se mucim preko fona da delim snimke

(copyright) Aleksandar Milutinović

Kako je samo Perošević jadan u odnosu na novog Žeželja.


Nema velikih promena na mostu pa nema ni potrebe za stalnim fotkanjem. I nebih se složio da se ne postavljaju nove fotke, poslednje postavljene su 28. oktobra.

Evo slike od pre neki dan


sremska strana

evo posto se neki zale da se slabo koristi forum, da iskoristim tu slobodu da pokrenem jednu temu koja me zanima , iako nije bas direktno vezana za sam novi most, da li neko zna sta se i kada desava sa ovim "privremenim" zeleznickim mostom ? Koja je procedura da se on "rastavi" i ukloni ? Da li , ako je to uopste moguce, se pomocu neke velike plovne dizalice uklanja deo po deo sa stubova pa se negde na obali sece ili ce se to raditi dok je na mestu ? znam da je jos rano o tome da se prica, ali mi deluje kao skoro isto tako ozbiljna i komplikovana procedura kao i pravljenje novog

Skokni do mosta Boška Peroševića i videćeš da se neće seći. On je sastavljen vijcima (narodski šrafovima). Bilo je ranije nekih pominjanja o demontaži tog mosta, te dok čekaš odgovore, možeš se vraćati kroz ovu temu i pronaći nešto od onog što te zanima, Inžinjer je pisao o tome.

?

Sent from my LG-D855 using Tapatalk

Mostic je pomeren:


Sent from my SM-G930F using Tapatalk

Najzad. Bio bih spreman da se kladim da voz ne da nece proci mostom u januaru, vec to nece biti pre aprila. Ne znam kojim cudom to moze biti za 2,5 meseca. To povlaci za sobom pristupne saobracajnice, koje mozda zaista nece biti pre sredine leta, kao sto su mi iz firme izvodjaca jso pre mesec dana saopstili.

Kad smo ga cekali ovoliko mozemo jos malo, stvarno je puno vremena izgubljeno, ali to je nasa realnost. Vidimo svi da je nemoguce uraditi pristupne saobracajnice dok se Azvi ne skloni, radovi se hvala bogu blize kraju, pa cemo se narednog leta vozati po mostu, nadam se.
Ja sam jednom pitao na forumu, kako ce da naprave probu sa dva koloseka, hoce li biti i prosiren prilaz daleko pre mosta i napravljena skretnica ili neki budz neposredno kod mosta, nisam dobio odgovor.

Послато са S57 уз помоћ Тапатока

kuburicsrdjan napisao/la: Možda Inžinjer zna?

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

I Azvi je objavio svoj snimak, pa da pogledamo sa druge strane kako je izgledalo navlačenje lukova.

Svidja mi se video naročito ovi snimci sa dronom gran video - gracias Azvi

Slike od danas !
Spustili na svoje mesto dodatni mostić sa Sremske strane

Počelo je otklanjanje onih sivih pomoćnih nosača


I jedna slika sa Novosadske strane

AeroDron napisao/la: Jesu li ti maznuli snimke?

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk