TEMA: Novi Žeželjev most

I van atmosfere:

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2017-11-13; O brzinama vozova.


Kao i uvek, odgovori na pitanja najpre, a zatim i još ponešto o Mostu …


Pitanje neobuscitta, #3081:
“Koja je maksimalna brzina železničkog saobraćaja na ovom mostu? (konkretno za putničke vozove)”

Odgovor:

Hvala najpre na lepim rečima.
Sada odgovor na pitanje: Koliko sam čuo od kolega iz ŽS, dozvoljena brzina vozova na Mostu je 90 km/h.
Ova brzina – mala u odnosu na brzinu vozova za koju je Most projektovan – određena je na osnovu lokalnih uslova pruge oko mosta, pre i posle Mosta. Železnička stanica Novi Sad je vrlo blizu, udaljena samo oko 1,5 km, a tu su i bliske krivine na pruzi, što sve zajedno bitno ograničava brzinu vozova.

Malo šire o brzini vozova na mostu:

U vreme pre više decenija, (recimo u vreme projektovanja starog mosta), u konstruisanju i proračunu konstrukcije mosta uopšte nije postojala brzina voza kao ulazni podatak. Da li je to 50 km/h ili 150 km/h - sve jedno, nema razlike.

U današnje vreme, posle mnogih naučnih istraživanja čiji su rezultati pretočeni u tehničke standarde, rad projektanta je radikalno drugačiji i zahtevniji. U pogledu vozova kao dominantnog opterećenja rade se dve grupe proračuna:

a) statički, sa šemama železničkih opterećenja koja zamenjuju realne vozove, i to one najteže; tako se u principu i nekad radilo, počev do početka 20. veka;

b) dinamički, sa posebnim šemama vozova, različitim od onih pod a), gde su definisani osovinska opterećenja, razmaci osovina, ukupna dužina i masa voza i najveća brzina voza za svaku od šema; tih tipova vozova ima 12, od kojih se 4 odnose na vozove velikih brzina (> 200 km/h).

Projektant mora da proračuna konstrukciju mosta za tipove vozova određenim Projektnim zadatkom, za svaki inkrement brzine voza, do maksimalne brzine. Npr. ako je maksimalna brzina voza tipa 5 max V = 80 km/h, onda se mora proračunati sve, (sile, deformacije, ubrzanja konstrukcije) za 10 km/h, 20 km/h, 30 km/h, ...., tako redom do max V. Proračunati dinamički ugibi se porede sa statičkim ugibima od voza (kad voz stoji). Uprošćeno, dinamički ugib/statički ugib = dinamički koeficijent. Dinamičkim koeficijentom se dalje množe sve presečne sile konstrukcije. Problem je što se ne zna unapred brzina voza pri kojoj je dinamički koeficijent najveći. To zavisi od konstrukcije svakog pojedinačnog mosta. Tako npr. dinamički koeficijent nekog mosta može biti veći pri brzini od 50 km/h nego pri brzini voza od 120 km/h!

Ovo nije sve, čak je daleko od toga! Dinamički koeficijent se razlikuje za svaki od konstruktivnih delova. Na primeru ŽDM-NS reč je o različitim dinamičkim koeficijentima: glavnog nosećeg sistema (lukovi + zatege + vešaljke + kolovozna konstrukcijja), vešaljki, poprečnih nosača kolovozne konstrukcije, kolovozne ploče ....
Ceo proračun se ponavlja za svaki od tipova vozova, za svaki inkrement brzine!

Naravno, u slučaju bilo kog negativnog rezultata proračuna, morate da izmenite rešenje konstrukcije, tj. da se vratite na početak projektovanja! Ovo vraćanje na početak može imati katastrofalne posledice. Produžava se vreme izrade projekta, a u inostranim ugovorima svaki dan kašnjenja povlači velike dnevne iznose u evrima!

Enormno veliki posao!. Zahteva inženjere visoko obrazovane, (sa daleko više znanja nego što može da se dobije na studijama, pri čemu je sva literatura na svetskim jezicima, na srpskom skoro da je uopšte nema).
Potreban je i odgovarajući softver, inače vrlo skup i težak za korišćenje, koji može da koristi samo inženjer visokog nivoa tehničkih znanja i sa iskustvom od bar 3 godine u radu sa pomenutim softverom!
Od glavnog projektanta se očekuje da u prvoj iteraciji reši konstrukciju tako, da do kraja projektovanja nema iole većih izmena.

Očito je, dakle: 1) rad projektanata železničkih mostova nekad i sad se radikalno razlikuje; 2) stari mostovi ponovo proračunati prema današnjim standardima, uglavnom ne zadovoljavaju, (ovo je inostrano iskustvo, kod nas tako nešto još nije rađeno). Očigledno je takođe da „mišljenje“ koje može da se vidi negde po raznim sajtovima, „da je trebalo uzeti projekat starog mosta i most samo ponoviti“, je lišeno svakog osnova. O „replikama“ da i ne govorimo ....


Fotosi:

Aktuelni radovi na Mostu ne daju išta vizuelno spektakulatno. Tako će biti do samog kraja, do probnog opterećenja mosta.

Izgled mosta će biti bitno poboljšan posle demontaže privremenih stubova za lansiranje, a pogotovo posle ugradnji maski unutar ograda Mosta. Pomenute demontaže počinju ove nedelje, dok će se maske uraditi posle nanošenja najvećeg dela stalnih tereta, (pogotovo tucanika).

Fotosi su ranijih datuma, ali nadam se, ne manje interesantni …

Na fotosu drenažnih cevi (cevi za odvodnjavanje kolovoza), vidljiva je i stalna oplata kolovozne ploče. (Stalna oplata je ona koja ostaje na konstrukciji, ne uklanja se posle betoniranja.)
Stalna oplata je čelična, od 3 mm limova, zaštićena od korozije jednako kao konstrukcija mosta. Njena noseća funkcija je ograničena samo na vreme betoniranja, kasnije je samo neka vrsta zaštite betonske kolovozne ploče odozdo.

Prikazane su i dve scene završetka lansiranja većeg lučnog mosta. Vidi se silna oprema na pontonima kao milimetarsko podešavanje na stubu 3.

Brat Gugl me je upravo potsetio na ove slike.
Veiki put smo presli za godinu dana. Koliko je pre tacno godinu dana taj put bio nesiguran i kraj upitan toliko je sada jasan:

Photo by: Jelena Ralić
ovde ima još fotografija Novog Sada: www.instagram.com/_jekii_/

Kako smo pratili i strepeli, oće li preliti talpe ili neće. Eh...

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

Djordje Cvarkov napisao/la:
Dobra je mala, trpa boje velikom kašikom.

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

Sta ce se tesko dizati, spuštati, kad je potreban onaj kran?

Послато са S57 уз помоћ Тапатока

Evo potpisan je anex ugovora sa RZD u vezi izgradnje pruge Stara Pazova - Novi Sad. Pitam se da li ce sada prionuti na posao u delu oko mosta...

Podizale su se dve autodizalice na most kako bi mogla da se skida konstrukcija za ukrućenje.

kuburicsrdjan napisao/la: Biće da je u pitanju transport ovog manjeg krana na most.

Počelo skidanje pomoćnih stubova.

Pozdrav svima evo malo slike od danas !
Počeli da sklanjaju one sive konstrukcije



Nasipanje pored postojeće pruge

15.11. Nista od pesacenja za sada. Verujem da ce betoniranje backog luka zavrsiti do decembra. Mislim da od pesackog saobracaja nema nista dok se izvode radovi na mostu, ali...
Ocekujem da cemo za docek sa gradonacelnikom i i vrhovnim komandantom ove zemlje da presetamo preko mosta uz vatromet. Kakav ce to spektakl da bude ako shvate razmere marketinga koji je moguc...

kasko napisao/la: Ja nemogu da dočekam taj dan . Prvi lepi sunčan dan i evo mene na mostu !

Sačekajmo još 10 dana, tada treba da bude velika fešta za 99-to godišnjicu.

sr.wikipedia.org/sr-el/Велика_народна_ск...ату,_Бачкој_и_Барањи

Mnogo smo puta mi čekali po deset dana. I još mnogo puta ćemo čekati po deset dana dok sve ne krene.

A razvoj grada, prilaza gradu sa svih strana, praktično stoji, samo su gužve sve veće.

Nažalost, sve više ličimo na Beograd po saobraćaju.

Puštanje u saobraćaj našeg dugo iščekivanog mosta doneće neka rasterećenja, ali sasvim malo, jer se saobraćaj i odatle, kao i sa dva izlaza sa autoputa (Temerinska i Kacka petlja) završava na semaforu gde počinje Partizanska, a to je jedno od najužih grla u gradu.

Za one koji će posle mosta skrenuti desno prema pristaništu, moraće da se napravi ili kružni tok ili semafor na ulazu na Beogradski kej, a mogla bi da se napravi i sasvim nova saobraćajnica, pored pruge, pravo na vezu Bajči Žilinskog sa Putem šajkaškog odreda. To su oni koji idu iz Srema na autoput za Beograd ili Suboticu (više za Suboticu, za Beograd postoje i bolje varijante nego kroz Novi Sad) i naravno Zrenjanin ili Bečej.

Za one koji će ići pravo sa mosta, dolaze na Temerinsku. Ako im je cilj Rumenka, ili Bačka Palanka (Futog), ne postoji dobro rešenje.

Na Temerinskoj će možda biti kružni tok, možda semafor, ali odatle prema železničkoj stanici nikada nećemo dočekati vezu od Venizelosove do Jaše Tomića, pored pruge, jer se tu već jako mnogo izgradilo, pa onda moraju da vrludaju, ili levo (sve uzane ulice prema stanici), ili desno (pakleni semafor i Partizanska) pa Industrijska ulica, Kornelija Stankovića....., ali ne valja ni jedno ni drugo....

Malo sam skrenuo sa teme, ali kad se pogleda široko, grad nam je sve jadniji jer su sve tranzitne komunikacije koje gravitiraju mostu sabijene u stambene zone.

Ili mi je peti dan zaredom bez sunca pokvario raspoloženje.

Mali off ali nastavak Trpovskovog razmisljanja. Po meni trebao bi se uraditi tranzitni industrijski put pored kanala, Luka, Tempo, Big, Metro i ostalo pa do ind sever Delphi i ostalo, pa onda im voljno autoput ili put za B. Palanku.

Послато са S57 уз помоћ Тапатока

Tome je i služila, a i služiće u budućnosti ulica Bajči Žilinskog.

Slucajno sam naleteo na ovaj snimak na GeoSrbija, pa hajde da je stavim za arhivu:

Evo dve, jedne od 12.1.2017 i jedne od 23.3.2017. A link sentinel satelita sa kog mozete videti progres iz orbite i do nekoliko godina unazad samo menjate datume i doba dana na oblacicu i kalendaru.

apps.sentinel-hub.com/sentinel-playgroun...ter=&showDates=false

Послато са S57 уз помоћ Тапатока