Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2017-11-21; O horizontalnim osloncima na stubu 3.
Najpre o vođenju pruge pre i posle mosta, o čemu je razmišljao i pisao Trpovski.
Trpovski, Vaše zaključivanje je pravo tehničko i vrlo pravilno.
Našalost, na Vaša tri pitanja mogu da dam odgovor samo na prvo: „
Kolika je razlika u koti (visini) železničke pruge starog i novog mosta?“
Najviša kota nivelete pruge novog mosta viša je 1,3 m od iste na starom mostu.
Podizanje nivelete pruge i puta je urađeno zbog obezbeđenja potrebnog plovnog profila (visine 9,50 m) ispod mosta, prema zahtevu Dunavske komisije za slobodni plovidbeni profil (150 x 9,50 m).
Na druga dva pitanja ne mogu da odgovorim jer ne znam. Projekti prilaznih saobraćajnica ne spadaju u projekte mosta. Čuo sam da ih je uradio jedan novosadski projektni biro. Dobro bi bilo da se javi neko od kolega kome su svi detalji poznati, da nas upozna sa njima na Forumu.
Na pitanje Bilija – “
Šta je ovo sa četiri velike okrugle rupe na dnu konstrukcije?” – na fotografiji prostora između dva lučna mosta, imam odgovor. Pripremio sam i 8 slika za ilustraciju i lakše razumevanje objašnjenja.
O horizontalnim osloncima na stubu 3
Ranije smo pomenuli više puta da je osnovni statički sistem mosta – 4 mostovske konstrukcije kao proste grede.
Dominantne su naravno dve lučne mostovske konstrukcije, oslonjene na stub 3. Za obe konstrukcije horizontalno fiksni oslonac je na stubu 3. Stub 3 je oslonjen na temeljnu stopu, a ova opet na ogromni keson starog mosta. Tako moćan oslonac obezbeđuje ne samo prijem vertikalnih sila, već i horizontalnih, što je i bio razlog izbora mesta horizontalno fiksnih oslonaca lučnih mostova.
Horizontalni oslonci (HS = Horizontal support = Horizontalni oslonac) se nalaze u osama 3A i 3B na stubu u osi 3,
slika 1. Čine ih: gornji deo – čep (3) i donji deo – lonac (4). Čep je vezan za krajnji poprečni nosač (1), a lonac je u celini sa gredom (5) i pločom (6) položen na betonski stub. Veza donjeg dela HS sa betonskim stubom je čeličnim moždanicima (7).
Sile koje deluju na HS su: 1) sile kočenja, (za veći lučni most, pod pretpostavkom da sva vozila na mostu, i železnička, i drumska, voze u istom smeru i sva koče, je 12000 kN (1200 tona); 2) sile od zemljotresa, slika 1.
Put sila je: kolovozna konstrukcija – spreg – krajnji poprečni nosač – čep HS – lonac HS – moždanici – ležišna greda stuba – stub – temeljna stopa.
Čep (3),
slika 2, je sa spoljnim površima oblika kalote (lopte). Ovo zato što je time omogućena slobodna rotacija HS oko svih osa, a da čep nigde na “zapne” u loncu.
Čep je veoma razuđenog oblika. Razlog je obezbeđivanje dovoljnih dužina zavarenih šavova za njegovu vezu, koji moraju da prenesu ogromne sile.
Lonac (4),
slika 3,
slika 7, je je sastaljen iz četiri dela, međusobno nepovezana jer: 1) zbog uštede prostora, (u blizini su moždanici); 2) zbog vidljivosti položaja čepa u loncu, (čep ostaje u vazduhu, ne oslanja se na dno lonca).
Prečnici čepa i lonca određeni su iz analize kontaktnih pritisaka lopta (čep)/cilindar (lonac) – tzv. Hercov (Hertz) pritisak. Razlika prečnika je 4 mm. Prečnici čepa i lonca su 1600 i 1604 mm. Ta 4 mm obezbeđuju sve netačnosti u izvođenju – tolerancije prečnika čepa i lonca, skupljanje posle zavarivanja, tolerancije u montaži, rečju – visoko precizan posao.
Elementi čepa i lonca su zavareni ugaonim šavovima a = 28 mm, (kateta k = 40 mm), dakle – vrlo jakim šavovima.
Ukupna masa jednog HS je 30 tona, odnosno 60 tona za oba lučna mosta.
Specifičnosti izvođenja:
Mašinska obrada je izvedena CAD/CAM mašinama. Jedino tako, 3D-komjuterski upravljanom opremom, mogu da se izvedu prostorno složeni predmeti. HS je izvela jedna španska firma, (nažalost, ne znam naziv).
Zavarivanje debelih limova delova HS je bio zavarivački složen zadatak. Zavarivački, to je bio najozbiljniji zadatak na mostu u celini, (uz zavarene šavove veza lukova i zatega). Debeli elementi odvlače toplotu iz zavara, pa je tehnologijom zavarivanja predviđeno zagrevanje pre zavarivanja, u toku i posle završenog zavarivanja, da bi se uspostavile pravilne atomske rešetke gvožđa i ugljenika.
Uz to, položaj pri zavarivanju čepa je bio najteži u zavarivanju – zavarivanje iznad glave.
Posao je besprekorno obavila firma IMD Co d.o.o. iz Beograda u rekordno kratkom vremenu.
Montaža HS je morala da bude izuzetno precizna.
Da bi se zadatak učinio lakšim, odlučeno je da se HS povežu sa konstrukcijama lučnih mostova pre lansiranja. Konstruisane su i izvedene posebne pomoćne konstrukcije koje drže HS za vreme lansiranja, (delovi su vidljivi na
slici 8). Na taj način je HS, svaki sa svojim lučnim mosom, preplovio Dunav i spušten na stub, oko moždanika (7) inače prečnika 508 mm. Prečnik rupa na ploči (6) oko moždanika je 568 mm, ostavljajući veću toleranciju u tačnosti montaže lučnih mostova.
Posle spuštanja mostova na stubove zavaruju se ležišne ploče (6) oba HS za moždanike i među sobom, tako da na kraju izvođenja čine jedinstvenu konstrukciju, gde se sve horizontalne sile prenose na svih 16 moždanika (
slika 3,
slika 6).
Naravno, moždanici (7) su morali biti postavljeni milimetarski precizno unutar armature ležišne grede stuba 3, (
slika 4,
slika 5,
slika 6) i da ostanu u tom položaju i za vreme masivnog betoniranja okolo. Ovo je zahtevalo vrhunski precizan rad geodeta, ali i armirača, uprkos gruboj prirodi armiračkog posla.
Geodeziju vodi izuzetno sposoban geodeta iz španske firme Azvi, a u geodetskoj ekipi su mladi i vrlo profesionalno sposobni geodeti iz Novog Sada.
Armiračka ekipa je iz jedne portugalske firme (čiji naziv nažalost ne znam).
U prilogu su 3 slike i 5 fotosa horizontalnih oslonaca.