Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-02-13; Odgovori na pitanja.
Pitanje, darkangel #3394:
“Konkretno koji vodovi su predviđeni da budu postavljeni (strujovod, toplovod, gasovod ili možda nešto drugo)?”
Odgovor:
Most nosi i dosta instalacija: 2 drenažne cevi za odvodnjavanje (Ø300 i Ø400 mm), jednu cev za otpadne vode (Ø635 mm; po projektu 2 cevi Ø610 mm), električne vodove za železnicu, električne instalacije i opremu javnog osvetljenja, osvetljenja unutrašnjosti konstrukcije, dekorativnog osvetljenja, PTT-vodove, opremu siganlizacije za vazdušnu plovidbu i rečnu plovidbu.
Pominjalo se još 2012. da cevi za otpadne vode treba da budu mnogo veće (Ø900 ili Ø1200 mm), što bi zahtevalo izmenu konstrukcije revizionih staza. Do danas, međutim, nikakav zvaničan zahtev nije stigao do izvođača.
Pitanje, kasko #3405:
“Koliko će trajati testiranje mosta i za koji datum da spremimo foto aparate i dronove?”
Odgovor:
Testiranje mosta je potpuno pod kontrolom Glavnog izvođača i Investitora. Ovog momenta nemam apsolutno nikakve informacije o tačnom terminu i trajanju. Biće dosta firmi – učesnika I mnoge pojedinosti treba utanačiti.
Prema svom iskustvu, cenim da bi test probnog opterećenja mogao da traje dva, najviše tri dana.
Posle toga sledi intenzivna obrada rezultata mnogobrojnih testova. Najzad se radi Privremeni izveštaj o testu koji je dovoljan za ocenu da li je most spreman za saobraćaj ili ne. Potpuni Izveštaj o testu se dovršava na miru i dostavlja posle Privremenog.
Pitanje, Zeljoaki #3408:
„Zasto se pri projektovanju pruge islo na varijantu postavljanja koloseka na tucanicki zastor a ne direktono na AB podlogu ,sto je standard za pruge velikih brzina?
Mislim da bi tako dobili prugu sa duzim intervalima odrzavanja a ujedno bi smanjili i stalno opterecenje mosta.“
Odgovor:
Tucanički zastor na mostu je zahtevan Projektnim zadatkom Železnica Srbije za izradu projekta mosta.
Projektant mora da sledi sve uslove iz Projektnog zadatka, bez pogovora.
Tako da nije, a nije ni moglo da bude, ikakve diskusije o eventualnoj alternativi tucaničkom zastoru.
Inače, tucanički zastor kao i cela problematika šinskog kolovoza, je u okviru rada građevinskih inženjera – specijalista za saobraćajnice, ne nas konstruktora.
Iz literature znam, tu je Zeljoaki u pravu, da postoje i druge vrste oslanjanja šina na mostovima, bez tucaničkog zastora. Reč je o složenim sisitemima oslonaca kojima su rešeni nosivost, amortizacija udara točkova voza, prigušenje buke, različite veze šina, pogotovo veze koje prenose kočenje, itd. To su uglavnom patentna rešenja, detaljno testirana i učinjena pogodnim za ugradnju i održavanje.
Znam i to, da je propisima Nemaćkih železnica (Deutsche Bahn = DB), ostavljena mogućnost i za alternative tucaničkom zastoru. Takvu mogućnost, međutim, DB mora da odobri u svakom pojedinačnom slučaju. Ostaje, za sada, tucanički zastor kao univerzalno primenjivo i najčešće rešenje podloge šina na mostovima.