Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-02-25; O šinama za revizione platforme.
Danas će biti reči o jednom detalju mosta – šinama za kretanje i nošenje revizionih platformi. Povod je Milićevo pitanje. Ovim se ujedno na izvestan način dopunjava nedavni odgovor Trpovskom o održavanju mosta.
Pitanje, Milić, #3442:
“
Molim da nam pojasnite zašto je nosač revizionih kolica spojen na ovaj način sa nosačem revizione staze?
Pretpostavljam da bi bilo jednostavnije spojiti zavrtnjevima, a pomoću ovalnih rupa bi se omogućilo i klizanje. Pretpostavljam da su se javljali neki parazitni uticaji.”
Odgovor:
Najpre kratak i direktan odgovor: Rešenje izvedene veze šina za revizione platforme proisteklo je kao optimalno iz opštih okolnosti tokom izvođenja radova na mostu.
Širi odgovor:
Na prvi pogled jeste veza šina/konzola zavrtnjima logična. To je bila i prva zamisao projektanata u vreme izrade Glavnog projekta mosta 2011.
Taj detalj, međutim, nije mogao da se izradi 2011. Još nije bila poznata izabrana reviziona platforma .
Revizione platforme, naime, nisu standardan proizvod, već se projektuju i izvode prema svakom mostu pojedinačno – prema vrsti konstrukcije i opštim dimenzijama mosta, specifičnosti stubova mosta, obala, (videti sliku sa različitim revizionim platformama).
Revizione platforme vise o šine. Kreću se na 2x4 točka na svakoj od dveju strana. Točkovi naležu na donje flanše šina I-preseka, tj. šine moraju da odgovaraju ne samo po nosivosti nego i prečnicima točkova platforme.
Vratimo se temi. Te 2011. morale su da se projektuju konzole pa i same šine, zbog nabavke čeličnog materijala. Projektanti su morali da procene sile kojim revizione platforme deluju na šine, a i da vode računa da šine ne budu ispod donje ivice mosta da se ne bi ugrozio svetli profil za plovidbu.
To je sve što je moglo da se uradi 2011. i da se do konačnog izbora platformi strahuje da li će sve da odgovara kad platforme budu konačno poznate.
Revizione platforme su odabrane tek 2016, pet godina kasnije, kad je konstrukcija oba lučna mosta odavno bila na gradilištu. Tek tog momenta su bili poznati svi podaci o revizionim stazama. Sve provere nosivosti šina i konzola su zadovoljile. Točkovi su se uklopili gabaritom u profil šine HEA 400.
Tek tog trenutka moglo se prići rešavanju veza šina/konzola. Konstrukcija, međutim, nije bila u fabrici, kad možete sve, nego na gradilištu, kad su tehničke mogućnosti veoma redukovane. Rešenje sa zavrtnjima je odmah otpalo. Praktično je bilo nemoguće izbušiti hiljade rupa na šinama i konzolama, pogotovo izraditi ovalne rupe i pogotovo rupe na konzolama (sa bušenjem iznad glave).
Zavarena veza takođe je neodgovarajuća. Vodila bi velikim parazitnim naponima od različitih temperatura konstrukcija mosta i šina pri krutim vezama šina/konzola.
Morale se se uzeti u obzir i buduće velike deformacije zatega lučnih mostova pri lansiranju, što su šine primorane da prate.
Rešenje je bilo u slobodnom oslanjanju šina na oslonce, zavarene odozdo za konzole. Šine su razumljivo sa jednim podužno fiksnim osloncem i nezavisno se izdužuju od konstrukcije mosta. Oslonci šina su bili jednostavni za izradu i montažu. Najvažnije je da su omogućavali laku i brzu montažu šina, što se pokazalo tačnim na gradilištu. Sve je urađeno visoko precizno i brzo.
Ovaj primer rada projektanta na jednom malom detalju konstrukcije pokazuje tipičnu situaciju sada, kad radite za izvođača, pogotovo inostranog. Dva su momenta markantna:
- Nisu (niti mogu) da budu poznate sve okolnosti izgradnje mosta u vreme projektovanja, koje je inače veoma kratko. Ovo se posebno odnosi na način montaže mosta, koja može da bude neuporedivo opasnija za konstrukciju mosta nego sama eksploatacija. To praktično znači da most morate da projektujete i za okolnosti koje ne znate u vreme projektovanja. Projektant mora stoga da predvidi sve okolnosti koje slede u budućnosti. To se može samo na temelju bogatog iskustva ne samo u projektovanju mostova, nego i na osnovu dugogodišnjeg rada u fabrikama čeličnih konstrukcija i na montažama.
- U svakom momentu rada, pogotovo u konstruisanju, mora se voditi računa o interesima onog za koga radite. Svako rešenje mora da bude što je moguće jednostavnije, što znači sa minimumom radnih sati na izvođenju i sa minimumom materijala, odatle – i najjevtinije. Omiljene rečenica nemačkih preduzeća je npr. „Vaše rešenje je dobro, samo da li ćete Vi i da ga platite?“ Odlična ilustracija ovog stava su malo pre pomenute rupe veze šina/konzola.
Sve rečeno je neuporedivo surovije nego u vreme SFRJ. Rokovi za projektovanje su bili mnogo komotniji, a za propuste se praktično nije odgovaralo. Država je sve plaćala. Ovo je bio slučaj i na nekim kod nas slavnih objekata.
Najzad još par osnovnih informacija o revizionim platformama:
Biće ih dve, po jedna ispod oba lučna mosta.
Dužine su 32 m, široke 2 m i nosivisti 6 tona. Raspon platformi (rastojanje osa šina) je 23,5 m. Na njih se stupa sa stubova 2, 3 i 4. Pokreću ih elektromotori.
Isporučilac je austrijska firma Albatros, inače specijalizovana za ovu vrstu opreme.