Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-16; Aktuelni radovi.
Večeras o jednom tehničkom pitanju i aktuelnim radovima.
O bočnoj krutosti mosta
Hvala najpre našem prijatelju MVBG1, na brzoj reakciji i odgovoru o brzinama vozova na Žeželjevom mostu.
Zašto sam to uopšte pitao?
Obećao sam objašnjenje i evo ga.
Prilikom dokazivanja upotrebljivosti železničkih mostova uopšte, jedan od kriterijuma je i da most bude poprečno (horizontalno) krut. To se dokazuje frekvencijom horizontalnih vibracija mosta, gde u prvom tonu vibracija frekvencija mora da bude veća od vrednosti zadate standardom.
Zašto se to proverava?
Železnička vozila se u svom kretanju klataraju bočno. Pod izvesnim uslovima, teoretski, mogu se poklopiti frekvencije vibracija – bočnih kolebanja voza i horizontalnih vibracija mosta. U tom slučaju dolazi do rezonancije, (progresivnog povećanja bočnih amplituda vibracija), što je izuzetno opasno i za most, i za voz.
Ovaj uslov je teško postići i to je jedna od pritajenih „mina“ savremenih stanadarda za železničke mostove.
U načelu, širina mosta veoma pomaže u zadovoljenju ovog uslova. Zato je okolnost, da su i drumski, i železnički saobraćaj na ovom mostu između lukova, veoma povoljna okolnost. Ko ne zna sve detalje savremenih standarda, lako upadne u zamku, npr. postavi pitanje koje sam više puta čuo: „Zašto nije drumski saobraćaj bočno, van lukova, (kao na Pančevačkom mostu)?
Ako zanemarimo urbanistučke uslove i zamislimo situaciju slobodnog izbora postavljanja saobraćajnica, onda bi rešenje samo sa železnicom u sredini, vodilo horizontalno užem mostu i direktnoj opasnosti da se pomenuti uslov upotrebljivosti ne zadovolji.
Znajući probleme da zadovoljimo pomenuti uslov frekvencija horizontalnih vibracija, (mada taj uslov, zaboravio sam da kažem, važi samo za jednokolosečne mostove), i pored velikog razmaka zatega (23,50 m) i moćne kolovozne ploče (30 cm debljine), pitao sam se kako je to bilo na Žeželjevom mostu. Tamo je razmak lukova, odnosno širina kolovozne konstrukcije, bio mnogo manji (16,55 m). Osim toga, cela kolovozna konsrukcija je bila sa izrazito malim dimenzijama, pre svega podužni nosači i kolovozna ploča.
Na oko gledano, Žeželjev most teško da bi mogao da zadovolji uslov frekvencija horizontalnih vibracija.
Ovo, međutim, ne znači automatski da je železnički saobraćaj bio u velikoj opasnosti. Za pouzdan odgovor bile bi potrebne obimne dinamičke analize.
Za slučaj problema, sve bi moralo da se odrazi na osetno smanjenje brzine vozova, što – sudeći po informaciji MVBG1 - nije bio slučaj.
Osvrt o stranim i domaćim izvođačima
Posle ovog kratkog izleta u svet tehnike, (neiscrpna tema), evo i dva odgovora/osvrta na prethodne postove forumaša.
Blavak (#3866): „
Da li ste umorni?“
Bukvalno – ne. Pre bi sve moglo da se opiše kao veliko olakšanje. Olakšanje zato što je ipak bio potreban broj zaista stručnih ljudi da svoje zadatke obave pouzdano i tačno.
(Bilo je i potpuno nedoraslih gradnji ovakvog mosta. Srećom, takvi su bili isključeni iz odlučivanja.)
Ilke #3867, o radu inostranih i naših firmi na gradnji ovog i drugih mostova u Srbiji.
Nažalost, potpuno se slažem sa Vama, Ilke!
Da zlo bude veće, (ovo govorim iz sopstvenog iskustva), ti stranci koji nam dolaze su najčešće vrlo skromnih tehničkih znanja, i ispod minimalno potrebnog nivoa.
Poslovođe naših starih firmi pre 30-40 godina, (inače VKV-radnici, maksimalno tehničari), su bili daleko sposobniji i korisniji za posao nego 90% današnjih „menadžera“!
Takvim, nedoučenim ljudima i firmama, biti podizvođač je apsurdno i uvredljivo!
Aktuelni radovi
Radi se na mnogo frontova, slike i komentari forumaša to lepo ilustruju.
Da i ja dam mali doprinos uz 15 fotosa.
Ograničiću se na sam most.
Maske ograda se montiraju. Svi paneli milimetarski precizno ulaze u svoje ramove, mal te ne, kao u autoindustriji!
Dilatacije na drumskom delu kolovoza se uspešno montiraju. Same dilatacione sprave su italijanske proizvodnje – firma FIP. Montažu radi naša firma – Tri omega iz Beograda.
Uz unutrašnje ograde pešačkih staza postavljeni su elementi opreme dekorativnog osvetljenja odozdo, na kablove.
Krajem nedelje počinju da stižu elementi zaštitnih ograda na drumskoj saobraćajnici na mostu.
Proizvođač je naša firma, veoma kvalifikovana za ovaj posao, Unipromet iz Čačka.
Što se tiče železničkog saobraćaja na mostu, teče normalno. Ograničenje brzine vozova na 30 km/h, međutim, još uvek važi. Razlog su radovi na premeštanju i prespajanju TT- i SS-vodova sa Privremnog mosta na trasu našeg mosta. Za dovršetak tog posla, kako čujem, biće potrebno još nekoliko dana, a onda će se vozovi kretati nesmanjenom brzinom preko mosta.
Najzad, pitanje Novosađanima. Kakvi su vaši utisci u vožnji vozom preko mosta? Kakva je buka prilikom kretanja voza? Može i test sa vodom i/ili kafom, (asocijacija na Limanac #3873).
(Na mnogim video-snimcima na Internetu, često i ne može da se čuje voz od vrlo glasnog lupanja od kretanja drumskih vozila na Privtremenom mostu.)
Nastaviće se ....