TEMA: Novi Žeželjev most

E, ako ja sad više znam koji je andrak zatega. Prvo mi je zatega bilo ono što bi bilo logično da jeste. Onda je nekeko ispalo da i nije, ali sam ono što je ispalo da kao jeste prihvatio kao da mi je jasno da nije da nije. Sad opet kao da nije ono što sam prihvatio, već ono što je trebalo da jeste, da nisam prihvatio da nije da nije ono što možda nije. Dakle, koji je andrak zatega?

Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la: Postaviti kamere i naravno procesuirati huligane.
Ups, ovo je Srbija, samo.

Послато са D6603 уз помоћ Тапатока

Ne znam da li je projektom predviđeno ali bi bilo veoma korisno sve dostupne površine tretirati nekom anti grafiti terapijom.

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

I antikatanac.

U 100 marke da će se "u rekordnom roku" most išarati kao oni nesrećni plavi vozovi.

Послато са D6603 уз помоћ Тапатока

Nemojte da mračite dok ne vidite prvi grafit. A, ovde ga je svakako lakše prekrečiti nego sa fasade neke zgrade

ko prvi žvrlja po mostu - metak u čelo

ranko su ns napisao/la:
Mislim da je način na koji bi to rešio Dobrivoje Budimirović-Bidža efikasniji.
"U Svilajncu nema ni kriminala ni droge. Grad je pokriven kamerama i milicija uvek vidi šta se dešava na ulici. Ne moraju ni da izlaze napolje, sede unutra i igraju bilijar"

Mada sam mišljenja da bi kod nas patrola ipak trebala da izađe na lice mesta.
Izvor: www.vreme.rs/cms/view.php?id=511084

Ne metak u čelo nego vezati ga gologuzog za most i okačiti mu tablu oko vrata šta je uradio, i ostaviti ga tako par dana da ga svi vide...

Koliko ima ideja, možete formirati i građansku stražu

Ali da važi PS Gorske straže

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

pitnaje za inzinjera ... jel se to samo meni cini ili ovde fali podvoznjak ispod nasipa sa sremske strane za novu saobracajnicu ?
vidi se lepo na planu da to nije postojeci prolaz koji vodi do plaze oficirac..

Treba da se radi podvoznjak, ako vec nije krenulo sa radovima

Sent from my SM-G955F using Tapatalk

Bio bih slobodan da prokomentarišem pre nego što se javi Inženjer:
raspon između stubova 1. i 2. na sremskoj strani biće u finalnoj fazi podvožnjak kroz koji će se sa Keja skojevaca ići na most, a sa buduće obilaznice oko Petrovaradina, sa nizvodne strane pruge, ići na Kej skojevaca, preko još jednog kružnog toka.
Ima tu dovoljno prostora i za pešačke staze prema oficircu, a pristup oficircu kolima predstavlja pitanje za sebe.

Gornja slika nije dobro uklopljena a ni potpuna. Taj put severno od pruge je obilaznica oko Petrovaradina i ne radi se sada. Kada ce, ne znamo.

Par slika od danas
Petrovaradinska strana






Novosadska strana

Još malo slika od danas

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-19; Aktuelno.

Najpre, kratak o osvrt na prethodne postove gde bih mogao, (ili ne bi mogao), nešto da kažem..

Šta su to zatege na konstrukciji mosta?
Kao odgovor - podsetimo se jednog davnog posta – slika u prilogu.

O grafitima na mostu:
U okviru sistema monitoringa mosta predviđene su i kamere na mostu. Koliko sam čuo ranije, to bi trebalo da uradi policija. Kamere za video-nadzor biće integrisane u ukupan sistem monitoringa. Da li je tako sve i ostalo, ovog momenta ne znam, raspitaću se.
Od samih vandala jedina odbrana je upravo video-nadzor. Trebalo bi, po meni, napraviti jaku reklamu o kamerama, bar nekog će da odvrati. Fokus nekih kamera bi morao da bude na donje delove lukova, ne samo zato što su pristupačni „umetnicima“.

O prilazima mostu:
Već sam nekoliko puta rekao da uopšte nisam upućen u pojedinosti prilaznih saobraćajnica. To je drugi projekat, drugi ugovor i drugi izvođači.
Bilo bi veoma dobro da se u razgovore na Forumu uključi i neko od neposrednih aktera, onaj ko zaista poznaje sve detalje tog projekta.

Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-19; O rušenju Žeželjevog mosta 1999.

Uvod

O razaranjima naše zemlje 1999. mnogo je rečeno i napisano.
Što se mostova tiče, ukupno su srušena 44 mosta.
Da li su mostovi, ili bilo koji srušeni objekat mogli da se odupru rušenju?
Apsolutno ne!

Sve što čovek napravi, može i da sruši. To je bilo i u srednjem veku, a pogotovo od početka 20.veka sa naglim razvojem artiljerije. Granate brodskih topova iz Prvog svetskog rata su probijale čelične oklope protivničkih brodova debele i po 300 mm. Merzeri su razbijali zidove tvrđava ili debele betonske obloge bunkera vrlo efikasno.
Tim istim topovima od pre više od 100 godina bi i danas srušili bez problema bilo koji most u svetu, pa i najveće među njima.

Dalji razvoj oruđa, pogotovo krajem 20. i u ovom – 21. veku, ostavlja svaki objekat bez ikakvie šanse za preživljavanje. Zapravo, težište vojne teme se prenosi sa samog rušenja (koje više od 100 godina nije tema, sve se ruši), na daljinu sa koje se gađa, da bude što veća i van moguće zone delovanja odbrane.

Kako se onda Žeželjev most toliko odupirao rušiteljima?
U stručnoj literaturi o tragičnoj 1999. nema govora o bilo kakvom uspešnom odupiranju bilo kog mosta razaranju, pa ni Žeželjevog.
U medijima, međutim, Žeželjev most je bio pravi junak, izdržao je mnogobrojne udare raketa, bombi, desetine njih, čitave tri nedelje.

Pogledajmo kratku analizu na osnovu fotogarfija iz medija, svima veoma dobro poznatih.

Dan prvi – 5. april 1999:
Pogođena je mostovska konstrukcija prilaza mostu. To je bilo dovoljno da se onemogući saobraćaj na mostu. Udarničkim radom Mostogradnje, ugradnjom privremene konstrukcije, saobraćaj je opet uspostavljen već 14. aprila.

Dan drugi – 21. april 1999:
Neprijatelj je pogodio kolovoznu konstrukciju između lukova, deo sa drumskom saobraćajnicom. Kolovozna konstrukcija je oštećena, ali ne i glavni noseći sistem – lukovi. Ovim pogocima most je onesposobljen za saobraćaj, ali nije bio životno ugrožen.

Dan treći – 22. april 1999:
Pogoci neprijatelja opet u istoj zoni kao prethodnog dana. Ovoga puta pogođena je kolovozna konstrukcija na delu železničkog koloseka.
Oštećen je nizvodni luk manjeg lučnog mosta. Na oko, oštećena je trećina preseka pogođenog luka.
Ovo je prvo i to ozbiljnije oštećenje glavnog nosećeg sistema, međutim ne takvog intenziteta da bi dovelo u pitanje opstanak mosta.

Dan četvti – 26. april 1999:
Neprijatelj se koncentrisao na oslonačke delove lukova – veze lukovi/centralni stub i na sam centralni stub.
Rušenje mosta u celini je bilo neminovno i neodbranjivo!

Komentar:

Očigledno je da su efekti pogađanja projektila prva tri dana gađanja mosta bili takvi da opstanak mosta uopšte nije doveden u pitanje. Da je ostalo na ta tri dana most bi bio popravljen recimo za dva meseca, (možda i brže) i funkcionisao bi kao da nije bilo bombardovanja.
Četvrti dan je bio odlučujući, most je gađan samo u vitalnu tačku. Debljine betonskih elemenata od 80 cm – zid centralnog stuba i 25 cm – zid lukova, su isuviše male da bi se svojom masom oduprle uništavajućim eksplozijama projektila.

Interesantno je i sledeće: Nije gađana kolovozna konstrukcija unutar raspona lukova, a to je bilo najlakše i za gađanje (velika meta), i za rušenje, istovremeno prozrokujuči mnogo dužu i komplikovaniju popravku mosta.
Kolovozna konstrukcija, a pogotovo vešaljke, su slabašni elementi. Prekidom samo jedne vešaljke palo bi najmanje 20 m kolovozne konstrukcije i to dela nad vodom.

Spekulisanje, recimo o broju utrošenih projektila, nema nikakvog smisla, (osim ako ne vodite računa o troškovima neprijatelja).
Zašto „četvrti dan“ nije bio odmah, prvog dana? Takođe, pitanje bez velikog smisla – kao da pitate ubicu zašto nije odmah ubio žrtvu, nego je prvo morao da je muči?

Pokazalo se da je stvorena legenda o junačkom odupiranju mosta netačna, da se zapravo nije ni desila.

Sve ovo ni najmanje ne ugrožava prave tehničke vrednosti Žeželjevog mosta, kao prvog mosta svetskog ranga u našoj mostogradnji, naprotiv - smeta!

Tamo gde je zaista stvorena legenda, recimo u herojskoj borbi naših trupa na Košarama, ili herojstvima pilota Ratnog vazduhoplovstva, nije bilo ni reči skoro 20 godina i tek ovih dana otkrivamo taj delić sopstvene istorije!
Uopšte nam nisu potrebne „legende“, poput ove – o nerušivosti Žeželjevog mosta. Pokazuju nas samo kao društvo niskog nivoa profesionalnih znanja, uz istovremeno dovođenje u pitanje istinitosti delova naše istorije koji su zaista legendarni.