Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-19; O rušenju Žeželjevog mosta 1999.
Uvod
O razaranjima naše zemlje 1999. mnogo je rečeno i napisano.
Što se mostova tiče, ukupno su srušena 44 mosta.
Da li su mostovi, ili bilo koji srušeni objekat mogli da se odupru rušenju?
Apsolutno ne!
Sve što čovek napravi, može i da sruši. To je bilo i u srednjem veku, a pogotovo od početka 20.veka sa naglim razvojem artiljerije. Granate brodskih topova iz Prvog svetskog rata su probijale čelične oklope protivničkih brodova debele i po 300 mm. Merzeri su razbijali zidove tvrđava ili debele betonske obloge bunkera vrlo efikasno.
Tim istim topovima od pre više od 100 godina bi i danas srušili bez problema bilo koji most u svetu, pa i najveće među njima.
Dalji razvoj oruđa, pogotovo krajem 20. i u ovom – 21. veku, ostavlja svaki objekat bez ikakvie šanse za preživljavanje. Zapravo, težište vojne teme se prenosi sa samog rušenja (koje više od 100 godina nije tema, sve se ruši), na daljinu sa koje se gađa, da bude što veća i van moguće zone delovanja odbrane.
Kako se onda Žeželjev most toliko odupirao rušiteljima?
U stručnoj literaturi o tragičnoj 1999. nema govora o bilo kakvom uspešnom odupiranju bilo kog mosta razaranju, pa ni Žeželjevog.
U medijima, međutim, Žeželjev most je bio pravi junak, izdržao je mnogobrojne udare raketa, bombi, desetine njih, čitave tri nedelje.
Pogledajmo kratku analizu na osnovu fotogarfija iz medija, svima veoma dobro poznatih.
Dan prvi – 5. april 1999:
Pogođena je mostovska konstrukcija prilaza mostu. To je bilo dovoljno da se onemogući saobraćaj na mostu. Udarničkim radom Mostogradnje, ugradnjom privremene konstrukcije, saobraćaj je opet uspostavljen već 14. aprila.
Dan drugi – 21. april 1999:
Neprijatelj je pogodio kolovoznu konstrukciju između lukova, deo sa drumskom saobraćajnicom. Kolovozna konstrukcija je oštećena, ali ne i glavni noseći sistem – lukovi. Ovim pogocima most je onesposobljen za saobraćaj, ali nije bio životno ugrožen.
Dan treći – 22. april 1999:
Pogoci neprijatelja opet u istoj zoni kao prethodnog dana. Ovoga puta pogođena je kolovozna konstrukcija na delu železničkog koloseka.
Oštećen je nizvodni luk manjeg lučnog mosta. Na oko, oštećena je trećina preseka pogođenog luka.
Ovo je prvo i to ozbiljnije oštećenje glavnog nosećeg sistema, međutim ne takvog intenziteta da bi dovelo u pitanje opstanak mosta.
Dan četvti – 26. april 1999:
Neprijatelj se koncentrisao na oslonačke delove lukova – veze lukovi/centralni stub i na sam centralni stub.
Rušenje mosta u celini je bilo neminovno i neodbranjivo!
Komentar:
Očigledno je da su efekti pogađanja projektila prva tri dana gađanja mosta bili takvi da opstanak mosta uopšte nije doveden u pitanje. Da je ostalo na ta tri dana most bi bio popravljen recimo za dva meseca, (možda i brže) i funkcionisao bi kao da nije bilo bombardovanja.
Četvrti dan je bio odlučujući, most je gađan samo u vitalnu tačku. Debljine betonskih elemenata od 80 cm – zid centralnog stuba i 25 cm – zid lukova, su isuviše male da bi se svojom masom oduprle uništavajućim eksplozijama projektila.
Interesantno je i sledeće: Nije gađana kolovozna konstrukcija unutar raspona lukova, a to je bilo najlakše i za gađanje (velika meta), i za rušenje, istovremeno prozrokujuči mnogo dužu i komplikovaniju popravku mosta.
Kolovozna konstrukcija, a pogotovo vešaljke, su slabašni elementi. Prekidom samo jedne vešaljke palo bi najmanje 20 m kolovozne konstrukcije i to dela nad vodom.
Spekulisanje, recimo o broju utrošenih projektila, nema nikakvog smisla, (osim ako ne vodite računa o troškovima neprijatelja).
Zašto „četvrti dan“ nije bio odmah, prvog dana? Takođe, pitanje bez velikog smisla – kao da pitate ubicu zašto nije odmah ubio žrtvu, nego je prvo morao da je muči?
Pokazalo se da je stvorena legenda o junačkom odupiranju mosta netačna, da se zapravo nije ni desila.
Sve ovo ni najmanje ne ugrožava prave tehničke vrednosti Žeželjevog mosta, kao prvog mosta svetskog ranga u našoj mostogradnji, naprotiv - smeta!
Tamo gde je zaista stvorena legenda, recimo u herojskoj borbi naših trupa na Košarama, ili herojstvima pilota Ratnog vazduhoplovstva, nije bilo ni reči skoro 20 godina i tek ovih dana otkrivamo taj delić sopstvene istorije!
Uopšte nam nisu potrebne „legende“, poput ove – o nerušivosti Žeželjevog mosta. Pokazuju nas samo kao društvo niskog nivoa profesionalnih znanja, uz istovremeno dovođenje u pitanje istinitosti delova naše istorije koji su zaista legendarni.