Železničko-drumski most u Novom Sadu: 2018-04-30; Aktuelno.
Evo me opet posle desetak dana. Težište interesovanja se prenelo na izgradnju prilaza mostu, što je i razumljivo.
Pomenimo par događanja oko Mosta kao i aktuelne radove na samom Mostu.
O jednom predlogu za ime Mosta
Pre nekoliko dana je pokrenuta inicijativa da se Most nazove po Tiboru Cerni, (list Dnevnik, 21. aprila 2018.). Tibor Cerna je bio junak naše odbrane 1999, junak sa Košara. Poginuo je herojski u stilu najslavnijih imena naše istorije.
Još veća tragedija od smrti tog dvadesetogodišnjeg momka je što mi, tek sada, posle skoro 20 godina, saznajemo detalj po detalj o velikom i srazmerno vrlo uspešnom otporu naše vojske. Kako je uopšte bilo moguće ćutati svo ovo vreme o Tiboru Cerni i o hiljadu naših poginulih vojnika u groteskno neravnopravnoj borbi? Umesto sećanja servirane su nam, (i još uvek se serviraju), nekakve izmišljene i zašećerene priče o “čudesnoj otpornosti Žeželjevog mosta” kao i o nama kao pasivnoj i u svojoj odbrani potpuno nemoćnoj žrtvi?!
Apsolutno podržavam predlog da se Železničko-drumski most u Novom Sadu nazove Mostom Tibora Cerne!
Ne samo da bi se na dostojan način zahvalili velikom junaku, nego bi i simbolički istina pobedila velike laži. Bar na jednom primeru bi se prekinula praksa da se na jednoj strani dodaje izmišljeno, a na drugoj se i ono što je elementarna istinita činjenica – prećutkuje i uporno obilazi.
Još reč-dve o rušenju Žeželjevog mosta
I na ovom Forumu, i na drugim mestima na Internetu se može naići na tvrdnju da je most srušila naša vojska, a ne projektili neprijatelja!
Moguće je, ali nigde nisam video apsolutno ništa što je i najmanji dokaz za tu tvrdnju.
Jeste 50-tih godina prošlog veka bila praksa da se na svakom mostu ostavi mesto za eksploziv za njegovo rušenje u slučaju potrebe. Veoma je verovatno da je tako nešto bilo predviđeno i na Žeželjevom mostu. Takav detalj se definiše u projektu mosta. Da li ostaje vidljiv u projektu ili se posebno izdvaja samo za organe odbrane onog vremena (JNA)? Ne znam.
Sudeći po podacima neprijatelja o 8 bombi JDAM (sa slike iz mog posta od 19. aprila), reč je o oko 2 tone eksploziva bombi koje su srušile most.
Ako pretpostavimo da je ista razorna moć eksploziva bombi JDAM i eksploziva iz arsenala naše vojske, trebalo je uneti tih 2 tone u konstrukciju mosta i povezati štapinima sva eksplozivna punjenja.
Uneto za vreme pre bombardovanja? Teško, bilo bi primećeno.
Uneto pre agresije marta 1999? Možda, zavisi i kad.
Lično, ne verujem u teoriju da je naša vojska srušila Žeželjev most. Pogotovo posle u suštini lakših oštećenja mosta u prva tri bombardovanja mosta, kad Žeželjev most uopšte nije bio vitalno ugrožen nastalim oštećenjima, uglavnom samo kolovozne konstrukcije.
Jednog dana valjda, saznaćemo nešto više o tome.
Aktuelno na mostu
Montaža maski se privodi kraju. I u tom detalju se približavamo 3D-slici Mosta od pre 7 godina.
Na pešačkim stazama počinje nanošenje sloja metil-metakrilata (MMA), kao hidrozolacije i zaštite od korozije istovremeno. Radove izvodi Antkor iz Beograda. Obavljena je i detaljna kontrola na početku ovih radova od strane predstavnika firme – isporučioca sistema MMA – firme Stirling Lojd (Stirling Lloyd) iz Velike Britanije. Kontrolu prionljivosti sloja MMA na čeličnoj površini konstrukcije radi firma CPL (Centralna putna laboratorija) iz Novog Sada. Rezultat jednog od mnogih merenja prionljivosti može se videti na priloženoj fotografiji. Izmeren je napon zatezanja pri čupanju sloja MMA od 10,32 N/mm
2, što je daleko više od traženih minumum 2,0 N/mm
2, (u starim merama 20 kg/cm
2).
Sam MMA-sloj je hrapav pri svim temperaturama, što je posebno važno za pešake, a pogotovo bicikliste.
Na Mostu bi vrlo skoro trebao da se uspostavi normalni režim vožnje sa nesmanjenom brzinom vozova. Reč je bila o prethodnim čisto železničko-tehničkim radovima na signalno-sigurnosnim uređajima na pruzi.
Na priloženim fotosima dati su i izgledi mosta iz vazduha – fotosi dobijeni od Azvi-a, gde se na jednom fotosu malo “zavirilo u budućnost”, bez Privremenog mosta.