Što se tiče Srbije, pravljenje nekog metro-sistema izvan Beograda je nemoguće.
U našim uslovima je i neposlovno, i neracionalno.
Zašto Švajcarci, Italijani, Francuzi, Portugalci rade to?
Pa ne zato što se razbacuju novcem već zato što razmišljaju o budućnosti, i jednom novom konceptu grada.
Automobili i kolski saobraćaj polako gube mesto u urbanoj sredini.
Ide se ka gradu koji u kom se pešači, ide javnim prevozom i vozi bicikl, a površine koje su nekad bile namenjene automobilima sada postaju mesta za sedenje, zelenilo, trgovi, igrališta, sve ono što gradu treba više.
Trg Omonia u Atini je nekad izgledao ovako:
bio je jedno od najvećih saobraćajnih čvorišta u centru Atine.
Onda je posle uvođenja metro dve nove metro linije u sklopu priprema za Olimpijske igre saobraćaj isečen, i napravljeno je ovo:
Ima malo previše betona za moj ukus, ali poenta ostaje, prostor je vraćen gradu i građanima.
Mali dodatak:
Moguće je da je ovo poslednja iteracija trga Omonia. Ako je tako, još bolje. Ono što je nekad bio krug nedostupan bilo kome, postalo je okupljalište, a ima i zelenila
Svi gradovi nabrojani u prethodnom mom postu nisu završili svoje metro sisteme. Oni će to sa godinama proširivati i sređivati, polako, onim tempom koji im odgovara, i jednog dana će biti gradovi sa 300-400K stanovnika i u potpunosti rešenim, kvalitetnim, nezavisnim javnim prevozom.
Što se projekcija za Novi Sad tiče, Informatika i Urbis su radili neke procene kretanja broja stanovnika, pa su napravljena tri scenarija. Ono što se ne kaže ni u tim procenama a što ni političari ne vole da govore je da se na broj populacije može uticati, ekonomski, kvalitetnim uslovima života, prostornim a ne samo populacionim planiranjem, radikalnim zahvatima na infrastrukturi i samim naseljima.
Srbija bi u nekom lepom scenariju mogla postati srećna zemlja u koju se doseljavaju umesto što se iz nje iseljavaju.
Naravno, taj film nećemo gledati, jer se kod nas misli od danas do sutra.