TEMA: Tramvaj ili nesto slicno...

O translohru se pocelo pircati kada jedna kompanija koja se bavi proizvodnjom takvih vozila novom sadu ponudila uvodjenje svog sistmea i navodno povoljan kredit koji bi se novom sadu isplatio, zbog toga se i tako ozbiljno prica o toj stvari. Studije izodljivosti za uvodjenje takvog sistema kazu da bi se to isplatilo, ali isto kazu i da bi se uvodjenje klasicnog LRT-a takodje isplatilo.

Evo i sta sam saznao o toj sutdiji:Pa sad ako neko ima neke veze i vezice ili zna neke od ovih ljudi pa da nabavi tu studiju... to bi bilo idealno

Biće članak ali ne pre vikenda.
Kuliraš me šefe Ispiti?

kimi napisao/la:
Mene je gradski šinski saobraćaj u Beču fascinirao. Metro je tako dobro organizovan da se može svuda brzo i efikasno stići. Kao i prigradska železnica. Tramvajem se nisam mnogo vozio ali su me oduševile okretnice ispod zemlje i ova deonica sa snimka. Okretnica ispod zemlje je na mestu ulaska u metro i idelano mesto za presedanje.
Mislim da bi Novom Sadu odgovarao tramvaj ispod bulevara u plitkom iskopu. Iskopa se kanal u koji se postavi tramvaj a preko ide bulevar i kompletan saobraćaj. Tramvaj bi u tom slučaju bio totalno nezavisan i efikasan. Šteta je što se o tome nije razmišljalo tokom gradnje bulevara. Sama gradnja je izvodljiva jer ima raznih tipova betona i izolacija pa vlaga ne bi bila problem.

Uh Brane.. msm da ta varijanta ispod bulevara bi kostala ko ....meni je u sustini svejedno koja varijanta ce da bude ,samo da se gradi vise
A msm da nema potrebe da se gradi pod bulevarom jer ionako mora negde da isplovi tram .. dakle ako ide negde u Jase Tomica ili u Jevrejsku Futosku Cara Lazara.. nije realno ocekivati da svuda tuda ide pod zemljom.
Po meni je i klasicna varijanta OK,uklonio bih parking duz bulevara npr na podzemni ili kako god, jer em sto ruzno izgleda em ce se smanjiti zagadjenje vazuha na bulevaru(ima) ,.. a na mesto parkinga sa obe strane bih stavio shine i vozi Misko
I naravno ovakvu podzemnu stanicu bi bilo idealno napraviti ispod Z stanice ili iza Z stanice.

Može li Novi Sad jednog dana imati metro? Pitam zbog peskovitog zemljišta i podzemnih voda

To pitanje vec nije za nas.. mada je pravo pitanje treba li nam metro heh realno mislim da nikada necemo imati potrebe za tim,ipak nismo mi Pesta London Berlin .....

Pestansko tlo nije nista povoljnije verujem, u Parizu su morali da zamrzavaju muljcinu, a i Amsterdam ima liniju, tako da to nije problem kad se ima para. Al nije da nam je frka

Zato sam rekao jednog dana. Mozda kada dodje do cifre od 1 000 000 stanovnika

Kontam da dok dodjemo pocecemo da letimo kao u Petom elementu (sorry Nixi )

Svakih mesec dva ista prica

Ja ne verujem da ce od tramvaja biti nesto u sledecih 5 godina. Ogroman je novac potreban i za izgradnju a i za subvencije, jer javni prevoz u Srbiji nije ni blizu da bude profitabilan.

Takodje po svim projekcijama, populacija Novog Sada ce se smanjivati u sledecih 20 godina. Zivi bili, pa videli.

Inace, kada bi se gradio, smatram takodje da je jedina pametna varijanta na bulevaru umesto parkinka u kombinaciji sa parkinzima ispod zemlje (i u koncesiju ili privatno javno partnerstvo), kao i sa tunelskom cevi ispod raskrsnica za smer pravo. Inace ce se vec uguseni saobracaj totalno smoriti.

Iskreno ne verujem da ce se manjiti broj stanovnika ali nece se ni nesto bitno povecavati,jer koliko god ljudi da dodje u nas grad uvek ce biti njih koji ce otici u BG ili napolje.. tako eto npr nece nam ni metro trebati ikada..
A opet moram reci da ne odlucuje broj stanovnika to dal nekom gradu treba tram ili ne.. u svetu ima mali milion gradova koji su mnogo manji od NS pa imaju tram sistem.
Poenta je u manjem zagadjenu ,u cinjenici da tram moze vise putnika da poveze i naravno da mu je rok trajanja 3-4 puta duza od autobusa.

Da se uključim u priču.

Prvo, ne zavisi uvođenje metroa samo od broja stanovnika, već i od rasporeda tog stanovništva, ukupne organizacije saobraćaja, saobraćajne kulture, politike razvoja urbane sredine, i ponajviše od para.

Tim povodom, izlistaću vam par primera gradova koji imaju metro:

- Catania, Italija - 296,303 stanovnika, 3,8km metroa (npr. kao Novo Naselje centar). Kaže se da u širem području ima oko 700K, ali sa ovakvim metroom od 4km, taj metro opslužuje samo i isključivo lokal. Trenutno metro pati od slabe posećenosti, ali planiraju se proširenja mreže i rad na većem broju putnika. Pogledajte kako izgleda na GE. Mali grad.



- Lozana, Švajcarska - moj favorit sa 127,821 stanovnika i 15km metroa koji je dobro iskorišten. Naravno, radi se o Švajcarkoj, drugačijem načinu i kulturi života, novcu. Ujedno najmanji grad koji ima metro. U širem području napabirčili su oko 300K stanovnika. Ima raštrkanija naselja nego Catania, ali i dalje, mali grad.



- Breša, Italija - 197,250 i upravo se završava metro sistem, sa predivnim driverless Ansaldobreda vozovima. Čisto da se vidi o koliko se ozbiljnom metrou radi:



Grad kao grad i dalje dosta mali.

- Bolonja je po veličini uporediva sa Novim Sadom sa 382,460. Tamo počinje gradnja metro sistema Kažu da metro area ima oko milion, ali kad se pogleda površina naselja vidi se da grad i sa predgrađima može da se poredi sa NS-om.

- Ren, Francuska, 206,600 stanovnika. Još jedan iz VAL porodice metroa sa gumenim točkovima. Može se reći da se radi i o LŠS-u (lakom šinskom sistemu). Ima 390K stanovnika sa okolnim opštinama.



- Lil, Francuska, 226,014 stanovnika, kažu skoro milion u metro području. Njihov metro je zapravo vrlo ozbiljan pošto opslužuje više od pola stanovnika u metro-području, što prebacuje 500K. Ima dužinu od 45km, što bi bilo ravno povezivanju Temerina i Beočina preko Novog Sada, i pabirčenju dodatnih 35K stanovnika.

U sledećem postu ću malo o politici i parama

Što se tiče Srbije, pravljenje nekog metro-sistema izvan Beograda je nemoguće.
U našim uslovima je i neposlovno, i neracionalno.

Zašto Švajcarci, Italijani, Francuzi, Portugalci rade to?
Pa ne zato što se razbacuju novcem već zato što razmišljaju o budućnosti, i jednom novom konceptu grada.
Automobili i kolski saobraćaj polako gube mesto u urbanoj sredini.
Ide se ka gradu koji u kom se pešači, ide javnim prevozom i vozi bicikl, a površine koje su nekad bile namenjene automobilima sada postaju mesta za sedenje, zelenilo, trgovi, igrališta, sve ono što gradu treba više.

Trg Omonia u Atini je nekad izgledao ovako:



bio je jedno od najvećih saobraćajnih čvorišta u centru Atine.
Onda je posle uvođenja metro dve nove metro linije u sklopu priprema za Olimpijske igre saobraćaj isečen, i napravljeno je ovo:



Ima malo previše betona za moj ukus, ali poenta ostaje, prostor je vraćen gradu i građanima.
Mali dodatak:



Moguće je da je ovo poslednja iteracija trga Omonia. Ako je tako, još bolje. Ono što je nekad bio krug nedostupan bilo kome, postalo je okupljalište, a ima i zelenila

Svi gradovi nabrojani u prethodnom mom postu nisu završili svoje metro sisteme. Oni će to sa godinama proširivati i sređivati, polako, onim tempom koji im odgovara, i jednog dana će biti gradovi sa 300-400K stanovnika i u potpunosti rešenim, kvalitetnim, nezavisnim javnim prevozom.

Što se projekcija za Novi Sad tiče, Informatika i Urbis su radili neke procene kretanja broja stanovnika, pa su napravljena tri scenarija. Ono što se ne kaže ni u tim procenama a što ni političari ne vole da govore je da se na broj populacije može uticati, ekonomski, kvalitetnim uslovima života, prostornim a ne samo populacionim planiranjem, radikalnim zahvatima na infrastrukturi i samim naseljima.

Srbija bi u nekom lepom scenariju mogla postati srećna zemlja u koju se doseljavaju umesto što se iz nje iseljavaju.
Naravno, taj film nećemo gledati, jer se kod nas misli od danas do sutra.

Tema mi je zanimljiva, ali se nisam uključivao da vas ne podbadam jer sam za tramvaj jok. Ukrštanje dva vida saobraćaja, od kojih je jedan voz, u nivou, ne volem. Da budem ukratak, ili pod zemlju ili u vazduh.

Sa Novim Sadom je problem sledeći:

Svaki politički establišment u Srbiji se trudi da efekat onoga što radi bude vidljiv u toku mandata.
Kad se oduzme par meseci posle izbora dok se ne rasporede u upregnu kadrovi, dobije se oko 3,5 godina za učinak na planu na kom se namerava raditi.

U slučaju tramvaja, čak i ako bi lokalna administracija radila najefikasnije što može, vremenski rok bi uslovio takvo izvođenje da se svaka tehnički ili tehnološki (a samim tim i vremenski) zahtevnija egzibicija zaobilazi.
To u našem slučaju znači tramvaj po bulevarima i ulicama, bez ikakve denivelacije, i verovano sa signalnom prednošću.
Da se razumemo, mi ni nemamo para za više, ali ni ne radimo na tome da grad ima više para. Bar ne na neki progresivan način.

Politika planiranja ovako nečega, kao i urbanizam generalno, ne sme biti odvojena nauka, već proces koji uključuje kompletno strategiju, populacione politike, ekologije i održivog razvoja, saobraćaja, ekonomije, turizma i svega čega možete da se setite a čini mehanizme i načine funkcionisanja jednog grada.

TurboMaximus napisao/la:
Načelno se slažem sa tobom po pitanju tramvaja u nivou. Već smo iznosili za i protiv, i bilo je onih koji su protiv, pa slobodno piskaraj

Ja nisam skroz protiv tramvaja, ali sam recimo protiv tramvaja na onaj način na koji se planira. Nisam u potpunosti obrazovan po pitanju svih mogućih rešenja, ali radim na tome. Da u tom faznom razvoju postoji faza u kojoj se ide ka denivelisanom šinskom sistemu, korišćenju postojećih pružnih pravaca, a možda i samih pruga (Novi Sad-Beočin, i Detelinara-Futog) i da postoji plan za fazno odvajanje tog šinskog saobraćaja od ostalog, bio bih apsolutno za

Naravno da bi se tram odnosio i na da tako kazemo van urbanog dela grada.

@turbo , nece tram toliko smetati saobracaju tj nista vise nego autobusi ukoliko kao sto sam vec rekao ranije, trase budu tamo gde su trenutno parking mesta ,koja treba smestiti pod zemlju.

Već sam to jednom spominjao Bulevar oslobođenja je tako širok, trotoari su ogromne površine, da postoji i jeftinije rešenje, da se za tramvajski koridor uzme sadašnji biciklistički, a da se biciklistička staza oduzme od sadašnjih enorminh trotoara. Šta bi se dobilo? Parking bi ostao, oni koji se parkiraju ne bi pri tome presecali prugu, biciklisti bi i dalje imali stazu, a tramvaj bi se presecao sa automobilima samo i jedino na poprečnim ulicama. Nešto kao na ovoj mojoj skici.
Širina normalnog koloseka je 1435 mm, širina tram vozila na tom koloseku je 2.5m, a pretpostavljam (to bolje znaju saobraćni inženjeri železničkog usmerenja) da je slobodan profil pruge upravcu oko 3m. Tako da bi se to relativno lako izvelo od sadašnje biciklističke staze celom dužinom bulevara. Iako je planirano da tramvajska trasa bulevarom skrene posle po Narodnog fronta, postoji još jedna odlična stvar koja je moguća, produžiti prugu ka ulazu na Štrand ispod mosta Slobode, već kod Bulevara Despota Stefana je visina mosta dovoljna da se tramvaji ispod mosta i okrenu, i eto pomoćne okretnice, a i terminala za Štrand. Čak mogu i fazno da rade, urade prugu duž Bulevara oslobođenja od Ž. Stanice do Štranda, posle dodaju deo ka Limanu 4, i posle razviaju poprečni pravac gde misle da treba. Slično polaganje šina bi bilo bez problema moguće i na Bulevaru Evrope, koji je posle Bulevara oslobođenja jedini suvislo isplaniran.

Lepa skica, i nije loša ni ideja.
Nego, šta misliš o ljudima koji sa parkinga idu na pešačku stazu?
Meni to malo hazardno izgleda
Što se trase tiče, mislim da je malko drugačija, ali o tom po tom.

Nije pitanje da li tramvaj može da se uglavi već da li ga želim na ulici. Ako svoje volim, ne volim, zanemarim, ostaju brojke. Ne znam ih, ali bulevarom ide masa autobuskih linija. Tramvajska bi bila jedna, u buducnosti mozda dve, tri. Rešava li to problem u suštini. Saobraćajnu situaciju sigurno komplikuje.
U spoljnim zonama grada mi ima više smisla. Pravci prema Futogu, Klisi, Petrovaradinu, Kamenici, veze među njima i tralala. Brojke?