TEMA: Tramvaj ili nesto slicno...

Као основу за избор решења за Нови Сад, користио сам следеће параметре:
- Прва фаза градње система мора бити што јефтинија, а при томе употребљива. Корисном дужином се сматра траса дугачка минимално 6 километара, траса која повезује урбане садржаје са зонама велике густине становања. Најјефтнија траса је коришћењем половних шина са главних пруга, на железничким, или бившим железничким коридорима.
- Трамвајска мрежа мора имати језгро (затворени круг), ради постојања алтернативних траса за што већи део мреже, ради веће линераности путовања, балансирања урбаног развоја и балансирања оптерећења саме транспортне мреже.
- Главна железничка станица се мора налазити у језгру транспортне мреже, и у граду величине Новог Сада директну везу из свих делова града.
- На крајевима транспортне мреже мора постојати веза са приградским железницама. На периферији такви терминали се требају формирати као реонски центри, а веза са приградским железничким правцем представља предуслов за трамвај-воз.
- Мрежа треба да буде конципирана да генерише урбани развој ван садашњег градског центра.

Околина Булевара Европе је врло густо насељена, представља бивши железнички коридор, али је у суштини спаваоница, и ради функционалне линије се мора повезати са градским садржајима. Ради тога, у предложеној првој фази је потребно направити око 4 километра трамваја кроз градске улице. Погодност старог коридора је и то што се ложионица може искористити као трамвајски депо.


На слици, црвеном бојом је представљена прва фаза, плавом друга, зеленом трећа фаза, а црном приградске железнице.

Мој предлог мреже линија је:
-1- Црвенка-Лиман-Петроварадин (у првој фази Сајлово-Лимав-Центар)
-2- Ветерник-Ново Насеље-Железничка станица-Центар-Петроварадин (у другој фази Ново Насеље-Центар)
-3- Клиса-Центар-Лиман-Ново Насеље
-4- Клиса-Сајам-Сајлово

Мислим да би унутар језгра мреже требала постојати још нека трамвајска пруга, а можда би требало разматрати и везу за Каменицу и Футог.

Karlito napisao/la: mnogo i rasiro to daleko si otisao sa tramvajem tramvaj treba da prevozi po gradu a da se bus nadovezuje na prigradke linije
ne znam dal je u ns moguce da se ubaci kao gradska zeleznica sto imaju bg zg prag i ostali veci gradovi i dal je isplatljivo

Za vraćanje tramvaja potrebna polovina gradskog budžeta

Iako skoro 80% Novosađana smatra da tramvaje treba vratiti na ulice grada, nemoguće je obezbediti 90 miliona evra za ovu investiciju.



Posao ispitivanja uvođenja tramvaja Gradska kuća poverila je Urbanizmu, koji je dalje usmerio deo istraživanja na ZIG i Saobraćajni fakultet. Iz Urbanizma potvrđuju da su uradili deo poslova koji su im povereni 2011. godine.

"U maju 2011. godine uradilli smo Inovaciju studije uvođenja električnih vidova prevoza putnika u Novom Sadu. Pošto je jedan od zaključaka te studije bio da se u nov Genaralni plan Novog Sada do 2030. godine rezerviše prostor za tramvaj, depo itd, ovo preduzeće je to i uradilo u predlogu novog Generalnog plana", kažu za 021 iz Urbanizma.

Milan Simeunović, profesor na Saobraćajnom fakultetu kaže za 021 da se tokom njihovog istraživanja većina građana izjasnila za vraćanje tramvaja.

"2010. godine je praktično pokrenuta inicijativa da se izvrše analize da li postoji potreba i opravdanost za uvođenje tramvaja u Novi Sad. Između ostalog imali smo zadatak da analiziramo i ispitamo korisnike javnog prevoza šta oni misle o tramvaju. Tada smo anketrali preko 20.000 korisnika javnog prevoza, a postavili smo im i pitanje da li je po njihovom mišljenju potrebno da se uvede tramvaj. Njih 79% je odgovorilo potvrdno", rekao je Simeunović.

Zavod za izgradnju grada je jedini koji može da pokrene realizaciju same investicije u smislu pribavljanja infrastrukture i rekonstrukcije saobraćajnica, objašnjava Srbislav Gugleta iz službe za upravljanje saobraćajem i kaže da ZIG sledeće godine planira da napravi idejni projekat za realizaciju ove ideje.

"Uvođenje tramvaja je svakakoznačajan napredak koji bi doneo veći kvalitet u samom javnom prevozu. To je neuporedivo u smislu funkcionalnosti javnog prevoza jer su to vozila sa većim kapacitetom koja se efikasnije kreću kroz uličnu mrežu i predstavljaju napredak u javnom prevozu. To je alternativa, jer je potrebno uvoditi vozila sa manjom emisijom izduvnih gasova, a tramvaj je apsolutni pobednik na tom polju", kaže on.

Za vraćanje tramvaja potrebno izdvojiti trećinu gradskog budžeta

Poznata su iskustva u svetu gde su određeni evropski gradovi tokom naftne revolucije kada je nafta imala izuzetno nisku cenu, ukinuli tramvaje misleći da će nafta večito biti jeftina. Ali kako je cena nafte rasla iz godine u godinu, mnogi od njih vratili su tramvaje u svoj javni gradski prevoz.



Zbog toga su tokom 2011. saobraćajni stručnjaci iz Novog Sada putovali u Padovu da bi se upoznali sa njhovim sistemom tramvajskog prevoza i francuskom firmom "Translor" koja ih proizvodi, jer je ideja bila da se upravo takvi tramvaji na točkovima i sa jednom osnovnom šinom, uvedu na
ulice Novog Sada.

Međutim, iako urbanistički posmatrano Novi Sad u dovoljnoj meri ispunjava uslove za uvođenje tramvajskog prevoza, stvarna potreba u ovom trenutku nije prioritetna, kažu iz Gradske kuće.

"U prilog tome govori i činjenica da broj korisnika javnog prevoza blago opada, dok sa druge strane broj automobila raste, te prema tim podacima treba i dugoročno razmišljati. U skladu sa tim, ove godine planirana je i da se radi Strategija saobraćaja Grada Novog Sada, koja će za zadatak imati da precizno proceni i predloži razvoj saobraćaja za naredni period od pet ili deset godina", kažu za 021 iz Gradske kuće.

Da bi Novi Sad uveo tramvaje i vratio deo svog tradicionalnog izgleda, potrebno je puno novca, što je glavna prepreka realizaciji ove ideje. Studijom slučaja iz 2010. godine predviđeno je uvođenje dve linije ukupne dužine 25 km, sa 28 predviđenih stajališta i 25 tramvaja, sa 160 sedećih mesta po jedinici. To je investicija od preko 90 miliona evra, što predstavlja skoro polovinu godišnjeg budžeta Novog Sada, i gradske vlasti nisu spremne za tolika ulaganja.

Tramvaji nekada označavali početak dana

Tramvaji su u Novi Sad došli 30. seprembra 1911, a sa ulica otišli istog dana 1958. godine. Postojale su tada tri tramvajske linije, bela, koja je saobraćala od Futoške rampe do Temerinske ulice, plava koja je išla od Kupatila do Čeneja i zelena, koja je vozila obalom Dunava. Stari Novosađani sećaju se tih dana koji su, kako kažu, počinjali baš zvukom tramvaja.

"Ovo je opšta ludnica, a ono je takva nirvana bila da je bilo fantastično. Toliko je bilo sve mirno, bilo je malo vozila, tramvaj je bio čudo. Ujutru do pet sati ništa se nije događalo u gradu, bilo je mirno, a onda je prvo što se čulo bio tramvaj koji je zvonio, i onda ste znali da počinje dan. Niste morali da izlazite na ulicu, jer se taj zvuk čuo u svim kućama", seća se Miodrag Đukić.

U nekoliko navrata su u poslednjih pola veka iskrsavale ideje da se laki šinski sistem vrati na ulice Novog Sada. Čak su 1991, 1993. i 1998. godine pravljene studije izvodljivosti ove ideje, ali se nikada ništa konkretno nije uradilo, sve do 2010. godine kada je tadašnji gradonačelnik Igor Pavličić najavio da će se konačno krenuti sa realizacijom. (Gordana Ćosić - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)