TEMA: Tramvaj ili nesto slicno...

Ako se dobro sećam neposredno pre olimpijade u Sarajevu testirani su takvi autobusi, i nekoliko većih gradova u tadašnjoj YU ih je dobilo na probu, pisao je i Dnevnik o njima, i sećam se da sam ih viđao tih par nedelja na ulicama, ali se nikad nisam provozao takvim.

Testiran je jedan autobus MAN SGG280H, koji je, ako se ne varam, bio i prototip. Mislim da je u Novom Sadu radio na četvorci.

Kao što sam napomenuo prilikom pisanja o tramvaju, stajališta su suviše kratka, a autobus sa snimka je dugačak 24 metara (dva solo autobusa). Upravljivost nije problem jer obe prikolice imaju prateće osovine pa je ista tu negde malkice gora od prosečnog zglobnog autobusa.

Na kojoj liniji bi mogao da radi, a da su već u funkciji zglobni autobusi?

4 - problem okretnica na Limanu, stajalište na skretanju iz Fruškogorske u Narodnog fronta, kod NIS (ka Limanu, ostalo sve ka ŽS), fakulteta, Banovine, skretanje iz Jevrejske na Futošku
7 - problem sa stajalištima kod Pilota (ka Naselju), NIS, izlazak iz kružnog toka na BPP, nezgodno skretanje iz Kornelija Stankovića u Rumenačku zbog stajališta, ista priča iz Narodnog Fronta u Ive Andrića
8 - problem sa stajalištima kod fakulteta (sve ka Naselju), Banovine, Kraljevića Marka, Birčaninova (oba smera), Janka Čmelika (oba smera), Mileve Marić (ka Naselju) + odvratno rešeno skretanje iz Bulevara kralja Petra na Kisačku.

Drugi problem je nepostojanje elektronske naplate koja bi omogućila ulazak na sva vrata. Kakve vajde imamo od toga da se ulazi u autobus dug 24 metara samo na prednja vrata?

@Eldarion
P+R sistem, za koji stvarno ne znam da li je igde uspeo osim u UK, sam po sebi nema dobru logiku iz pogleda prosečnog vozača. Kad ljudi iz Temerina upale auto i dođu do Klise, zašto bi se parkirali i menjali prevoz za poslednjih pet kilometara?

@kasko
Linija za Begeč je sama po sebi ekspresna. Staje samo na Futoškoj pijaci, Bolnica, Jugoalat, Satelit, Garaža JGSP, Beli Dvori, kružni tok u Veterniku, izlaz iz Veternika i dalje na svakom. A problem gorepomenute infrastrukture je još veći u okolnim selima.

neobuscitta napisao/la:
Naterani su. Odnosno destimulisani guzvom, cenama i raznim restrikcijama

Znas i sam da u sve vise gradova ni ne smeju u centar ako voze dizelasa. Drugo znas li posto je sat/dan parkinga u gradovima Evrope? Uglavnom je sat oko 5e, dan 30-50e. Sa druge strane P+R u Amsterdamu moze i za 1e/DAN

p+r funkcionise u nemackoj i austriji

neobuscitta napisao/la:
Ja razmišljam u pravcu da ljudima iz Temerina, Žablja, Petrovca,... ni ne treba davati povoda da dođu do rubnih delova grada. Tim ljudima treba omogućiti da P+R parkinzi budu u njihovim mestima kod železničke stanice, te im omogućiti da kombinacijom prevoza, za jednu kartu, koja uključuje troškove parkiranja na čuvanom parkingu, mogu da dođu do bilo koje tačke u gradu. Naravno to znači, pre svega promenu načina naplate javnog prevoza u NS, zatim izgradnju potrebne infrastrukture u opštinskim središtima u okolini NS (mislim da je optimalno do 30 km), umrežavanje raznih vidova prevoza u tarifni sistem,... Opštinska središta vidim kao HUBove za okolna mesta, pa čak i neke udaljenije opštine (npr. Bečejci, Gradištanci, Gospođinčani,... dolaze do P+R parkinga u Temerinu i putovanje nastavljaju integrisanim sistemom javnog prevoza). Veoma bitno je da ovaj sistem odlično funkcioniše i naravno da se utiče na promenu naših navika (najteži zadatak). Primer kako je sređena jedna žel. stanica u Tapolci (HU), a moglo bi i kod nas.

Smatram da moramo da posmatramo ne samo NS, već njegovu algomeraciju.

izvor fotke, a ima i još koja: www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=145317779&postcount=8678

Ovo je zeleznicka stanica u Abcoude. Mesto velicine Kovilja. Za 15-tak minuta se stize u centar Amsterdama.

Poštovani,
Slažem se manje-više sa svima oko uvođenja tramvaja, park and ride modela, izgradnje železnice ka okolnim mestima (ima moj metro sistem na 19-oj strani ove teme, mislim) itd. Međutim, smatram da, iako bi bilo romantično da tramvaji prolaze kroz uske ulice i centar, tramvaje (pošto se gradi potpuno nov sistem) treba uvesti samo po velikim bulevarima i širokim ulicama (kad se već kreće od nule). Takođe, trebalo bi proširiti pešačku zonu i izgraditi mnoštvo podzemnih prolaza ispod velikih saobraćajnica (Futoška pijaca, Promenada itd). Pešačka zona bi, grubo iz glave pišem, trebala da bude okružena sledećim ulicama: Jevrejska-Šafarikova-Jovana Subotića-S. Miletića-Nikolajevska-Pašićeva-Skerlićeva-M.Vidakovića-Daničićeva-Trg Republike-Ž.Vasiljevića-Ignjata Pavlasa-Ž.Zrenjanina-V. Brigada- Sremska- Laze Kostića-A.Cesarca i Vase Pelagića. Možda izuzetak kroz bul. M.Pupina za saobraćaj. Najbolje rešenje bi bili tuneli od raskrsnice Ž. Zrenjanina/Bul. M.Pupina do futoške pijace i Kisačke/Temerinske. Naučna fantastika.
Što se tiče park and ride, tj. uvođenja prigradske železnice, ona bitno menja demografske prilike. Na zapadu svi žive van grada (osim onih koji žive u gradu ), u predgrađu, manjim mestima, i putuju svaki dan na posao, školu, fakultet i sl. Kod nas svi iz okolnih mesta prvo iznajmljuju stan u NS, a zatim se odluče i na kupovinu stana. Razlog je loša infrastruktura i generalno loše sve u manjim mestima i selima. Nemaju bioskope, pozorišta, za svaki papir moraju u NS ili BG itd. Kada bi nekim brzim prevozom koji ide često mogli do NS bilo kada, ne bi imali potrebu da iznajmljuju/kupuju stan u gradu. Staviš bajs na voz i tu si. Kod nas, na žalost, još uvek je fora živeti u gradu ali i potreba, pošto si na selu propao.
Sve u svemu, kada bi se sproveo projekat prigradske železnice (koji bi sezao do B.Palanke, Vrbasa, Bečeja, Zrenjanina, Titela, Rume), mislim da bi se način života i pravac razvoja grada značajno izmenio. Pozitivno.

Nek vam bude, ali stvarno nisam ubeđen u efikasnost P+R sistema. Nije da trolujem, samo mi se ne dopada.

Opet, nijedan P+R sistem neće raditi bez adekvatne mreže brzog javnog prevoza do grada, a mislim da niko ovde nije predložio tramvaj do Temerina ili Sremskih Karlovaca. Stoga, mislim da je idealno rešenja da moju ideju za metro dopune dve linije prigradske železnice.

Plava vam je već poznata, kao metro linija Futog - NS - Temerin, te obećavam da je više neću pominjati.

Dodatak od dve nadzemne linije čine linije koje sam već pominjao. Crvena na relaciji Vrbas - NS - Beška (mislim da NS nema veći catchment od toga), koju bi pokrivale elektromotorne garniture, i narandžasta na relaciji NS - Maglić (koja bi možda mogla samo do Petrovca), za dizel. Korišćene su trenutne pruge sa dodatkom stajališta pred "Žeželjev" most, koje bi pokrivalo širi centar, kao i stajališta u Veterniku i Rumenci.


Naravno, ovo bi iziskivalo potpuno redefinisanje prigradskog prevoza JGSP. Uz to, P+R bih, zbog vas ( ) obezbedio na početnim stanicama metroa, kao i svim stanicama železnice van Novog Sada.

JGSP bi postao fider ovim linijama, koje bi bile u objedinjenom sistemu naplate. Svako od sela bi imalo lokalne kružne linije koje bi se uklapale u red vožnje metroa/prigradskog voza.

Ne bi postojale linije za Sremske Karlovce, Futog, Temerin, Bački Jarak, Stepanovićevo i Kisač. Rumenku i Veternik bih, kao naslonjene na grad, ostavio u domenu prigradskih autobusa.

Metro bi mogao od Rimskih Šančeva da se odvaja do Titela, ali to nije toliko jak pravac koliko su Futog i Temerin.

Nego kada ce biti neki Novosadski izbori? Kad Bg najavljuje Metro za izbore da poguramo i NS tom prilikom.

Mislim da tramvajski sistem moze (ponovo) dobro da funkcionise ali ako gledamo razvijanje grada na duze staze onda bi Metro trebalo razmatrati kao jedinu opciju. Ako se zna gde ce i ubuduci da se planira i grade nova naselja onda bi trebalo uraditi kompletnu infrastrukturu koja bi pokrivala sve do bar 2030. godine i nastankom novih pustati u rad nove linije i tunele. Beograd je docekao da se previse nastani i sada ce to poprilicno da potraje, NS jos uvek ima priliku da pripremi Metro na vreme..

Koliko stanovnika bi trebao da ima Novi Sad ili bilo koji grad da bi imao potrebe da uvede bar jednu, dve linije metroa? Znam da to zavisi i od drugih faktora, gustine stanovništva u pojedinim naseljima, opretećenja saobraćaja, kapaciteta ili rasporeda saobraćajne mreži i ko zna čega još... ali da li bi NS trebao da ima 500 000, 600 000 stanovnika, šta mislite?

Od svega toga znam samo da je neki prosek da u voznom parku jedan autobus opslužuje 1000 građana, za ostalo nisam siguran.

Međutim, moja ideja je sistem koji bi osim izuzetno velikog dela Novog Sada (~250.000) pokrivao i Veternik (17.500) , Futog (18.500), Bački Jarak (5.500) i Temerin (20.000). Kada se sabere, to je preko 300 hiljada po cenzusu iz 2011. a treba uzeti u obzir i da je Novi Sad u stalnom rastu, tako da bi za koju deceniju sigurno imalo smisla imati metro.

Situacija trenutno nije nimalo zrela za kopanje, ali mislim da moramo gledati u budućnost šta nas čeka. Poređenja radi, ovi gradovi su svoje prve metro linije prokopali sa sledećim brojem stanovnika:

Atina - 123.000
Amsterdam - 720.000 (otvorene dve linije odjednom)
Budimpešta - 560.000 (imati na umu da je metro linija samo kroz Peštu, dakle ima smisla gledati populaciju bez Budima ali nemam podatak)
Beč - 1.570.000 (otvorene dve linije u roku od dve godine)
Berlin - 1.900.000 (otvorene dve linije odjednom)
Bukurešt - 1.800.000 (otvorene tri linije u roku od sedam godina)
Minhen - 1.300.000
Milano - 1.600.000 (otvorene dve linije u roku od pet godina)

Da ne nabrajam dalje, jasno je da nema pravila i da sve zavisi od brojnih faktora. Menjala se populacija a sa njom i vozovi.

Bitna stavka u ovom razmišljanju jeste da većina ovih milionskih gradova nije imala nagle migracije, ali zato danas broje i po 6-7 metro linija. Ako bi se igrali deljenja i množenja, uz malo kreativnosti bi mogli reći da je za jednu liniju potrebno i manje od 300.000 stanovnika. Ali ograđujem se od te izjave jer nijedan od ovih gradova nema istu konfiguraciju terena, gustinu nasljenosti, standard itd.

Međutim, ja zaista ne predlažem metro kao rešenje nekog postojećeg problema već kao pravljenje javnog dobra koje će omogućiti komunikaciju.

neobuscitta napisao/la:
Sudeći po iznetom, GSP nas opslužuje sa nekih 60% od potrebnog broja autobusa.

Naravno, ovo su nepotpuni podaci (samo u mom ulazu ima nekoliko stanova gde je prijavljena jedna osoba, a u njima obitava barem još jedna) i kad bi smo na ovo dodali i
Sr. Karlovci 8.750 stanovnika
Temerin i Bač. Jarak 25.348
Gospođinci 3.715
Beočin (opština) 15.726
(za ostala mesta su uzeti podaci sa poslednjeg popisa).
Ukupan broj stanovnika koje se oslanjaju na prevoz GSPom je 454.677 / 1000 = 455 autobusa treba svakodnevno da bude u saobraćaju. Moramo uzeti u obzir i sve druge parametre koje smo navodili, a to je pre svega brzo rastući broj stanovnika grada, te gledajući u budućnost (ne tako daleku-do 25 godina), za naš grad je 5 do 12 da počne ozbiljno da rešava problem javnog prevoza.
neobuscitta napisao/la: Da li si ovde mislio na železničku liniju Atina-Pirej iz 1869, ili je greška u kucanju?

Tako je Blavak, samo što mislim da je to rešenje problema javnog prevoza već u ozbiljnom zakašnjenju. U autobusima nema poslovnih ljudi, sve penzioneri, studenti i materijalno neobezbeđeni. Odavno ja govorim da JGSP mora da se otarasi prigradskih linija, ali majkani verovatno misle samo o profitu i prave problem i gradu sa manjkom vozila (u zadnje vreme i vozača) da bi slali gradski autobus na linije od preko 20 kilometara.

Da, podatak za Atinu je vezan za liniju Atina - Pirej, koja se smatra kao začetak metroa.

Da li bi možda pogodno rešenje bilo dati nekome da izgradi tramvaj/metro i ubira prihode od tramvaja/metroa tj. dati u koncesiju?Nikada nećemo imati novca za ovakve projekte.

I još ne zaboravimo da su to informacije od pre 2 godine.
Blavak napisao/la:

Coa napisao/la:
Ne razumem se u finansiranje, samo kažem da je nama neki železnički sistem potreban kako bi pokrio dva najjača pravca u mreži JGSP. Ostalo nije moj fah.

Coa napisao/la: Tesko, sinski transport je svuda zestoko subvencionisan od strane drzave tj uprave

U Evropi samo londonski metro pokriva troškove iz naplate karata. Usput i zaradi nešto malo.
Ide do toga da npr. metro u Milanu pokrije tek četvrtinu troškova. Ostalo su subvencije.

Naravno, celokupnu dobrobit od izgradnje metroa ne računaju u ove sume, samo čist povrat od prodatih karata.

Pre svega su nam potrebne DENIVELISANE raskrsnice. Celim tokom Futoskog puta, Bulevara Evrope i Oslobodjenja i KRUZNI TOKOVI.
Nakon toga, moze i svemirska stanica sto se mene tice.
To bi ubrzalo svaki vid saobracaja, pa i neki tramvajski u buducnosti.

Posle toga ni svemirska stanica ne bi dovukla ljude u grad javnim prevozom. Mora da se radi na demotivaciji privatnog prevoza.