TEMA: Stambena novogradnja - investitori

Na dva stana jedno parking mesto.
A u tom kraju već nema gde da se parkira (redovno imam problem).
Aj da vidimo kakav će to biti stil

Ova zgrada na uglu Gundulićeve i Đorđa Rajkovića je interesantna. Ovako stoji već mislim oko 6 godina




ali sad vidim skele i vidim ovo





znači krenulo se u završetak iste, stvoren novi investicioni fond i koliko vidim završiće je. Jedan skadar manje

Jedan skadar manje i dva sprata vise

win - win

Pozdrav svim članovima ovog zanimljivog mesta.
Ovo je moj prvi upis i odmah naravno krećem sa nekim pitanjima,nadam se da će se naći neko ko će mi odgovoriti i pomoći.
Ja se unapred zahvaljujem.

Friško sam oženjen što kažu,pa samim tim sam krenuo u potragu za stanom,koji ću verovatno uzeti preko stambenog kredita,
jedan deo.Pikirao sam kao naš stambeni prostor neki duplex sa nekih 70-80 m2.Volimo oboje duplexe a i zbog manje cene kvadratnog
metra.Naravno duplex nije jedina varijanta ,svaka primamljiva varijanta dolazi u pitanje koja se uklapa u naše želje i finansijsku konstrukciju.
Ono što me zanima je,koji investitori su da kažem,pouzdani.Koji nisu pukli,sa kojima ljudi nemaju loša iskustva?
Konkretno šta mislite o Inobačka,Erker,Galens,Freeland,Premijer,Prezident?
Jel imao neko iskustvo sa Inobačka firmom,i da li možda poznaje nekog ko živi u stanovima njihovim?
Gledao sam neki njihov stan u Bate Brkića 10a u onoj novoj zgradi na Naselju,pa me interesuje mišljenje vaše u vezi njih.

I na kraju,koliko je država revnosna sa vraćanjem PDV pri kupovini prvog stana?Kažu neki da tu nema zastoja i da se dobije
novac za nekih 30-45 dana.

Svako dobro želim i hvala unapred na odgovorima.

Galens mi se uvek cinio kao pouzdan izbor i kvalitetan graditelj. Dalje sam video da ljudi hvale NS Inzenjering, ali njihove zgrade su malo skuplje. City gradnja je takodje dosta solidna (Drugar mi zivi ni jednom njihovom dupleks stanu i zadovoljan je). Inobacka bi trebalo da je barem ok, ali neki su imali problem sa nacinom gradnje (prefabrikovanim betonskim blokovima), ali za to vec treba pitati nekog strucnijeg. Meni izgleda sasvim ok. U poslednje vreme sam pricao i o Tehnogradnji, koja gradi objekte u Branka Bajica. Njima zameraju broj liftova po lameli.

Eto to je to sto sam uspeo da izvucem iz malog mozga Neko ce valjda imati nesto da doda (ili mozda da me ispravi?)

Ja bih dodao jos i Modenu,Gravet i Art decor.Kvadrat jeste nesto skuplji,ali uvek bi dao za osetno veci kvalitet zgrade i bolju lokaciju tih 100,150 evra po m2 vise nego da kupujem na detelinari ili telepu nesto sto mi u sustini predstavlja mrtav kapital,a pri tom uopste nije jeftino 1100 do 1200 na Evropskom bulevaru ili Limanu 5,citaj Telepu.

Prvo, dobrodošao na forum

Ja bih uvek gledao konkretan stan.
Svaki od ovih graditelja može imati i boljih i lošijih funkcionalnih rešenja.

Što se kvaliteta tiče, bolji statičari tvrde da InoBačkini objekti zapravo nemaju statički sistem (panelni prefabrikovani betonski zidovi). Stare zgrade na Limanima i Naselju (iz osamdesetih i ranije) jesu rađene panelima, ali sve imaju i noseći skelet, a kod Inobačke, paneli nose. E sad, zgrade im stoje, pa ko je tu lud, ne znam. U svakom slučaju, treba imati u vidu da su kod njih zidovi noseći elementi i da to otežava rušenje istih (ako se planira prepravka).
Prezidentova nova zgrada na kružnom toku je jako čudna u osnovi, jer nema ose konstrukcije. Ja nisam siguran šta da mislim o tome.

Za dupleks konkretno, važno je da prostor stepeništa ne ograniči nošenje stvari na sprat (npr. bračni krevet).
Kod svih stanova bih gledao:
- prirodnu ventilaciju
- količinu prirodnog osvetljenja (uporediti sa starim stanovima na Limanu I)
- mogućnost dalje funkcionalne prepravke i zoniranja stana (deca rastu, potrebe se menjaju)
- samo funkcionalno rešenje: kuhinja bliže izlazu, mogućnost odvajanja iste od dnevne sobe (ako je spojeno), kod većih stanova mogućnost podele na dnevnu i noćnu zonu itd.

O svemu tome se pre 30 godina mislilo u stanogradnji, a sad je prava retkost naći kvalitetno rešenu zgradu.
Parketi i pločice su nešto što se troši, ima vek trajanja, i može se menjati, a loša funkcija stana je nešto što ostaje zanavek. Naravno, valja ošmekati kakva je stolarija ugrađena i kako je urađena termoizolacija objekta.

Bilo bi dobro da dok tražite stan uzmete raspravljamo o konkretnim objektima.
Može da se desi da neko ima informaciju baš o zgradi u kojoj nameravate da kupite stan.
Vaše iskustvo na kraju može dobro doći nekom sledećem ko bude tražio stan

Srećno u potrazi!

Duke, odlican post

Jos jedna stvar na koju treba misliti je kraj u kome se trazi stan naravno. Ako znamo koje delove grada zelite mnogo je lakse suziti izbor.

Дуке стварно одличан пост. Ево теби једна карма.
Ја живим у дуплексу и увек сам то и желео и нисам се покајао ни мало.
Ја би на ово допунио да ако узимаш дуплекс обратиш пажњу и питаш инвеститора који су кровни прозори (velux је закон). И јако је битна и звучна изолација а код дуплекса је важно да не буду окренути ка југу или западу због јаког сунца лети. Боље је да степенице не буду у дневном боравку већ у предсобљу али и не може се наћи баш идеалан стан.

Kupiti zgradu čija je konstukcija od armirane ploče ili fert gredica? Npr., Vizija se u M. Dimitrijevića opredelila za armirane ploče a Pronix u Tolstojevoj i Vlasina u Đ. Rajkovića za fert gredice.

Možda multipleks?

Hvala svima na dobrodošlici i na brzim odgovorima i savetima.
Dukelander hvala na opširnom postu i objašnjenjima.

Ako pitaš konkretno,baš sam gledao i ulazio u jedan dupleks od Inobačke u ovim novim zgradama u ulici Bate Brkića 10a.
Dupleks ima 80 kvadrata,u donjoj etaži su kuhinja sa prirodnom ventilacijom (prozor veliki koji je okrenut ka terasi),
u sklopu kuhinje ima mala ostava,sama kuhinja je odvojena kliznim vratima od dnevne sobe,Dnevna soba od nekih 23 kvadratna metra i terasa.
U donji etažu još ulazi i wc koji je u hodniku,levo od ulaznih vrata.Stepenice za gornju etažu vode iz hodnika (volim što je tako nego da su iste u dnevnom boravku).Stepenice su široke,nisu strme.U gornjoj etaži su dve prostrane sobe sa po dva velux prozora u njima,i kupatilom od nekih 5 m2.
Sam raspored je jako dobar,bar po mom ukusu.Gde je odovojen dnevni deo od spavaćeg.
Koliko sam zapamtio rekoše da u potrovlju je betonska ploča i 15cm izolacije.Ja sam laik,pa možda sam i prevideo neke podatke ili nisam zapamtio.
Što se stolarije tiče ja sam zadovoljan kao i pločicama u kupatilu.
Mogu i postaviti neke fotografije samog stana pa eto možemo diskutovati o tome.
Nadam se da nisam preterao sa fotosima?









Pozdrav i svako dobro.

Ovako na prazno ne izgleda loše (naprotiv). Zamka je i da kod praznog prostora sve izgleda mnogo veće.
Izvođenje keramike, stolarije i ostalog ne bi smelo da uopšte ima falinke na novoj zgradi.

E sad.
Da bi znao da li je veličina neke sobe dovoljna, probaj da je zamisliš sa nameštajem.
Npr. bračni krevet je 160-180/200cm (standard). Probe radi mogu da se rasporede kartoni ili novine na tu površinu u jednu od spavaćih soba i da se vidi šta ostaje od prostora i kuda može da se prođe. Baš ta soba koja treba da bude spavaća je najčešće problematična jer nedostaje prostora za garedobni ormar, noćne stočiće i ostalo. Kad je soba ovako u kosini, iskoristivost prostora je još manja, jer plakar može samo na jedan zid (standardna dubina je 50-60cm), ne može se prolaziti oko kreveta sa te strane gde je najnii zid itd.
Nekad su se u stanovima projektovale niše u hodnicima i sobama, u koje su se smeštali plakari. Danas to jako retko ko radi.
Druga soba, koja bi bila radna ili dečija se lako rešava jer je nameštaj sitniji.

Poslednja slika je pretpostavljam kuhinja?
Treba izmeriti prostor između prozora i zida.
Donji kuhinjski elementi su duboki 60cm, i visoki od 80 do 90cm. Ako se ide sa ugrađivanjem sudo-mašine, niskog frižidera i rerne ispod radne ploče, visina ne bude ispod 85cm. Pretpostavljam da je kuhinja projektovana standardno i da ne bi trebao da bude problem ali nije zgoreg proveriti. Ukoliko ste visoki, pravite kuhinju na 89cm (gornja površina ploče) i gledajte gde je u odnosu na nju prozor. (nije neki problem, ali treba imati u vidu).

Kupatilo i toalet izgledaju fino. Ima mesta za veš mašinu i ormarić.

Zamislite samo još gde ručavate, i koliko još prostora ostaje kad se postavi sto.
Da bi četvoro prosečnih ljudi selo za standardni trpezarijski sto, potrebno je 160x120cm (+/-20cm u obe dimenzije). Kad smestite to u neki prostor vidite šta vam ostaje od dnevne sobe-trpezarije i kako biste je uredili.

U suštini, savet za sve je da probate pre nego što kupite stan, da u njega virtuelno smestite nameštaj.
Tako ćete najbolje znati da li vam odgovara.

Edit: slike nikako nisu višak. Tako ćemo najbolje svi moći prokomentarisati i zapaziti ako ima šta da se zapazi

das ivon napisao/la:
Puna ploča.
Sa fertom može da se desi da se pojave linije na plafonu posle nekog vremena.
I onda je rešenje da se nalepi stiropor (~1cm) izgletuje i oboji.

Dukelander napisao/la:


Nisam upućen pa bih pitao za ovaj boldovan deo.
U čemu je caka i šta je tu minus u gradnji?

Hvala unapred.

Dupleksi su zanimljivi na oko, ali oni manji su često vrlo nefunkcionalni. Kupiš kao dosta kvadrata, a dobiješ efektivno 30% manje. Površina jeste tu, ali je neiskoristiva. Razmisli o tome.

Talični Tom napisao/la:
Ja sam se nezgrapno izrazio.
Taj sistem koji primenjuje InoBačka je prefabrikovani beton (industrijski ranije pripremljeni elementi).
Paneli se slažu jedan na drugi (zid u prizemlju mora da se nastavi na sprat). U suštini radi se o masivnom sistemu gradnje (ista statička logika kao kod starih zidanih objekata), gde zidovi nose opterećenje. Sam sistem nije loš, osim što vam ostavlja gomilu nosećih zidova u stanu. U novijim objektima, gde se svo opterećenje prenosi preko stubova i greda imate slobodu da šetate zidove kako hoćete i menjate raspored u stanu. To ne može da se radi tako jednostavno kod objekata sa masivnom konstrukcijom.

Ono što je problem kod InoBačke, bar bio, je što nisu poštovali logiku zid na zid, bar na objektu u Njegoševoj. Tako ispod nosećeg zida na spratu, u prizemlju ne stoji ništa. Zid stoji na ploči, i sve zajedno nije palo zato što se pojas armirane ploče ponaša kao greda i prenosi opterećenje. Onda ploča sledećeg sprata ponese deo opterećenja sa sprata iznad, itd. Ploča nije projektovana da radi to. Takav pristup je statički nepravilan i hazardan i kompromituje statiku (zato sam napisao da nema sistema). Ne kažem da je tako i na drugim njihovim objektima.

Eto, nadam se da je sad malo jasnije.

@Dukelander,
Naravno da je jasnije.
Hvala lepo još jednom na obrazloženju i odgovoru.

O Duke pa ti expert

@Ranko
Meni se jako svidjaju duplexi ali uvek imam trip od prokisnjavanja.. i nesnosne toplote leti.
Jel moze nesto opsirnije o tvom duplexu,ili uopste kakvo je uopsteno stanje duplexa sa prokisnjavanjem.. zatim snega na krovnim prozorima ...

ps imam fobiju od prokisnjavanja dugi niz godina proslog veka